Izvor: Politika, 06.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci strepe i ulažu
Stajn Erik Velan, predsednik Saveta stranih investitora, i Rob Švajcer, direktor za vodeće globalne investicije američkog investicionog fonda „Meril Linč”, kažu da je situacija u Srbiji teška, ali će svih 150 članova saveta ipak ostati u zemlji
Odavno strani investitori, koji su u poslednjih sedam godina uložili 13,5 milijardi dolara u Srbiju i zaposlili 100.000 ljudi, nisu pažljivije pratili vesti sa domaće političke scene. Iako je Vlada Srbije nedavno jedinstveno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << garantovala sigurnost stranim ulagačima, oprečne izjave političkih aktera brinu ih više od kursa dinara i kretanja akcija na berzi.
Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, upozorava da se Srbija praktično nalazi na početku krize.
On upozorava da je oseka stranih investicija očigledna i da je posledica političkih poruka koje se mogu shvatiti kao odvraćanje stranaca od ulaganja u našu zemlju.
– Uslovljavanja domaćih političara i zaustavljanje Srbije na putu ka Evropi dovela su do ovakvog stanja, a istrajavanje u tome može samo produbiti krizu i dovesti do lošeg položaja građana Srbije. Ne sme se pitanje Kosova vezivati za ekonomski razvitak zemlje – ocenio je Kovačević.
Upozorenja da trenutna klima loše utiče na interesovanje stranih preduzeća za ulaganje u našu zemlju, dolaze i iz vladine Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza. U agenciji ističu da ovakva situacija, na duge staze, može imati i nesagledive posledice za domaću privredu.
Oprezniji ulagači, poput italijanske fabrike obuće „Geoks”, odložili su pregovore sa Srbijom, a proizvođač autobusa „De Simon” otišao je korak dalje i odustao od grinfild investicije koja bi zaposlila 250 radnika, ponovio je juče za Tanjug Aleksandar Miloradović, predstavnik za medije vladine Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.
Uprkos političkoj neizvesnosti, inostrane kompanije su spremne da sarađuju sa našom zemljom. Među njima su grčki „Bluhaus”, španska „Riofise” i izraelski „Plaza centri”, koji su pre samo nekoliko dana dostavili ponude za kupovinu poslovnog prostora u „Prokopu”. Takođe, nemačka „Dojče banka”, garant za izgradnju autoputa Horgoš – Požega, demantovala je pre nekoliko dana nagađanja da se povlači iz posla i na taj način opovrgla sumnje da investicije obustavljaju one kompanije čije zemlje su priznale nezavisnost Kosova.
To su potvrdili i učesnici konferencije o tržištu nekretnina u jugoistočnoj Evropi, nedavno održane u „Hajatu”, saglasivši se da naša zemlja ima najveći potencijal za ulaganje u regionu. Rob Švajcer, direktor za vodeće globalne investicije američkog investicionog fonda „Meril Linč”, suvlasnika domaće kompanije „MPC propertis”, izjavio je tom prilikom da Srbija, na duge staze, predstavlja odlično mesto za ulaganje.
– Naveo bih primer „Krafta” koji će svoj centar iz Beča premestiti u Beograd bez obzira na političku situaciju. „Meril Linč” podržava ovakav stav. Vlade mnogih zemalja u kojima poslujemo čine stranke koje se ne slažu po svim pitanjima, ali ukoliko su makroekonomski uslovi dobri, nema razloga da se u takva tržišta ne ulaže – rekao je Švajcer.
Njegova uverenja deli i Stajn Erik Velan, predsednik Saveta stranih investitora, priznajući da je situacija u Srbiji teška, ali će uprkos tome svih 150 članova saveta ipak ostati u zemlji.
Ako se uporede ulaganja stranih kompanija u našoj zemlji od 2000. do 2007. godine, Austrija („Mobilkom”, „Blok 67 Asoušijets”, OMV, „Alpina- Por”) ubedljivo je na prvom mestu sa više od dve milijarde dolara direktnih investicija. U stopu je prate Nemačka („Štada-Hemofarm”, „Metro keš end keri”) i Grčka (NBG- Vojvođanska banka, „Titan- Cementara Kosjerić”) sa oko 1,6 milijardi dolara, slede Norveška („Telenor”) i Sjedinjene Države („Filip Moris”- DIN, „Ju-Es stil- Sartid”).
Slovenački privrednici uzalud su upozoravali svoju vladu da ne žuri s priznavanjem nezavisnosti Kosova. Razlog tome treba tražiti u činjenici da su slovenačka preduzeća u poslednjih sedam godina uložila 1,4 milijarde dolara u Srbiju, na taj način zauzevši šesto mesto među zemljama sa najviše direktnih ulaganja u Srbiju.
S druge strane,neočekivano nisko 11. mesto na tabeli zemalja sa najviše ulaganja u Srbiju zauzima Ruska Federacija sa svega 300 miliona dolara od kojih je većina uložena u „Lukoil- Beopetrol”. Ipak, početkom godine je potpisan gasni sporazum između Beograda i Moskve, koji podrazumeva i prodaju NIS-a „Gaspromu”, a dolazak Moskovske banke je već izvestan. Uz učešće u privatizaciji „Jata”, ruskekompanije su zainteresovane za investicije u sektoru energetike, saobraćaja, transporta, turizma i finansija.
Iako je cilj vlade da rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini bude između šest i sedam odsto, da inflacija bude u tom rasponu, kao i da se nastavi rast industrijske proizvodnje, pitanje je da li će taj cilj biti ostvaren. Uslov za to je najmanje tri milijarde evra direktnih stranih investicija.
Marijana Avakumović
Borko Pavićević
---------------------------------------------------------------
U „Ju-Es stilu” zabrinuti zbog Kosova
Menadžeri „Ju-Es stila” zabrinuti su zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, jer imaju, kako navode u izjavi za američki „Birmingem njuz”, svoja postrojenja u Srbiji. Izvršni direktor ove kompanije Džon Surma, govoreći u birmingemskom Rotari klubu o poslovnim planovima i problemima koji muče njegovu firmu, na kraju je ipak izrazio optimizam kada je reč o njihovom poslu u ovom delu jugoistočne Evrope.
– Nastavićemo da radimo normalno, optimisti smo kada je reč o našem poslovanju u ovom regionu – rekao je Surma.
A. N.
[objavljeno: 07/03/2008]
