Izvor: Blic, 06.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrajkovi
Sindikalni prvaci o zahtevima iz Vlade Srbije da se ne štrajkuje godinu dana
Štrajkovi ostaju u rezervi
BEOGRAD - Povodom izjava republičkog ministra za rad i zapošljavanje Dragana Milovanovića da bi Vladi odgovarala godina bez štrajka, te ministra za finansije Božidara Đelića da nikakvi štrajkovi neće povećati plate ako privreda ne 'napravi pare', lideri više sindikalnih organizacija za 'Blic' su ocenili da bi tako nešto odgovaralo svakoj vladi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali da sindikati koji postoje radi zaštite interesa radnika na moratorijum na štrajk ipak ne mogu pristati.
Milenko Smiljanić, predsednik Veća Saveza sindikata Srbije, kaže da sindikat može da se dogovara sa Vladom o socijalnom miru, ali ako cene skaču i ako se ništa ne radi na stvaranju ambijenta za pokretanje proizvodnje, onda sindikat ne može da bude miran.
- Savez sindikata Srbije nema obavezu da deluje sinhrono sa Vladom, mi prema vlasti možemo biti samo u gardu. Prema novoj vladi svakako treba imati tolerancije, ali ta tolerancija nikako ne sme značiti ćutanje. S druge strane, mogu da kažem da sindikat na čijem sam čelu neće učestvovati ni u kakvim retrogradnim protestima i da ćemo svaki štrajk na koji se eventualno odlučimo dobro izanalizirati. Naši štrajkovi mogu biti motivisani samo zaštitom prava radnika, a nikako političkim motivima - kaže Smiljanić.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata spremna je da sa Vladom pregovara i da dogovoreno ispoštuje, rekao je za 'Blic' Bratislav Đurić, predsedavajući Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, 'ali samo ako i dokle dogovor poštuje i Vlada'. Ako Vlada prekrši dogovor 'suočiće se sa sindikalnom reakcijom koja kao krajnje sredstvo podrazumeva i štrajk'.
Darko Marinković, iz UGS 'Nezavisnost', ocenjuje da će Vlada imati štrajkove sve dok ne sedne sa sindikalcima i poslodavcima i sa njima ne dogovori minimum na koji mogu pristati sve tri strane. Ovaj sindikat uputio je juče pismo Vladi Srbije i ministru Milovanoviću u kojem konstatuje da Vlada, predstavnici sindikata i poslodavaca treba zajedno da utvrde koja će socijalna i ekonomska pitanja biti predmet socijalnog dijaloga i koji je minimum nacionalnog koncenzusa socijalnih partnera o ovim pitanjima. R. Marković
Ne treba nam JUL
Savez sindikata Srbije ograđuje se od svake podrške Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Srpske radikalne stranke i podrška tih snaga nam nije potrebna. Oni su na raspolaganju imali 10 godina da pokažu šta znaju, a ako sada imaju neke ideje, neka vode svoje političke akcije. Nama njihova podrška nije potrebna, rekao je za 'Blic' Milenko Smiljanić, predsednik Veća Saveza sindikata Srbije. Ekonomisti o uslovima za oporavak zarada 'Spora' vlada - krah standarda
BEOGRAD - Proizvodnja će biti u zastoju ili padu sve dok ne prođe ovo stanje isčekivanja novih zakona i svežeg inostranog kapitala. Što duže potraje to stanje, to će oporavak privrede, a time i životnog standarda, biti sve teži - upozorava dr Danica Popović.
- Ako našu privredu smatramo teškim bolesnikom, onda je za nju svež novac infuzija, a novi zakoni neophodni lekovi. Međutim, taj svež kapital ne možemo da očekujemo dok se ne donesu novi propisi, a nova vlast još radi na njima. Inostrana pomoć koju trenutno dobija naša država troši se na hitne potrebe i ne treba se zavaravati da će se privreda pokrenuti bez direktnih ulaganja - kaže dr Popović.
Dr Ljubomir Madžar smatra da sadašnja nepovoljna kretanja u domaćoj proizvodnji neće uticati na pad životnog standarda zbog toga što je 'njihova veza prekinuta pre desetak godina'.
- Građani su se privikli da svoje potrebe ne zadovoljavaju na osnovu onoga što proizvedu i prodaju, već čekaju pošiljke i doznake iz inostranstva. Sada je taj devizni priliv uvećan i donacijama i sve dok one stižu standard će se održavati u sadašnjim granicama - procenjuje dr Madžar.
Svaki dan odlaganja odluke o tome da stranci privremeno preuzmu velike gubitaše znači dolivanje ulja na vatru koja je odavno zahvatila domaću privredu, ističe dr Jovan Ranković. On smatra da najavljena privatizacija može obezbediti oko 10 milijardi maraka svežeg kapitala, a to je nedovoljno da bi se privreda pokrenula iz višegodišnjeg mrtvila. Za domaću proizvodnju je, dodaje Ranković, pogubno i to što trenutno niko, ni u vlasti, ni u preduzećima, nema ovlašćenje da donese odluku o dokapitalizaciji firmi za koje su stranci zainteresovani. M.V. Preveliki dugovi privrede
- Prošlogodišnji gubici u privredi od 600 milijardi dinara smešteni su uglavnom u 600 velikih preduzeća u kojima radi oko 45 odsto od ukupnog broja zaposlenih. S druge strane, samo 15 odsto zaposlenih radi u firmama koje ostaruju kakav-takav dohodak. Uzaludan je i pokušaj države da naplati svoja potraživanja iz privrede jer je, na primer, 80 odsto dugova prema bankama u propalim firmama - kaže dr Jovan Ranković.
