Izvor: Blic, 11.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah za rafinerije
Strah za rafinerije
Iako početkom godine o tome nije bilo ni govora, tokom 2005. Naftna industrija Srbije ekspresno je restrukturirana i gurnuta u privatizaciju. Istovremeno, visoke cene sirove nafte na svetskom tržištu, uprkos činjenici da je uredba o formiranju cena naftnih derivata samo delimično poštovana, platili smo najvišom inflacijom u Evropi.
Zbog nepoštovanja uredbe o cenama derivata, NIS je izgubio sto miliona dolara dobiti, izjavio je Željko Popović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predsednik UO NIS. Za razliku od drugih svetskih naftnih kompanija, tvrdi Popović, NIS nije imao vajde od poskupljenja nafte na svetskom tržištu i sto miliona dolara dobiti žrtvovano je zbog dva-tri procenta ukupne inflacije. Iako nezadovoljni primenom uredbe u praksi, iz NIS-a su uputili zahtev Vladi da se njeno trajanje produži i posle 30. juna 2006, odnosno dok se ne okonča privatizacija. Nasuprot tome, privatnici prometnici očekuju da im u ovoj godini tržište bude liberalizovano.
- Prošla godina bila je sasvim blizu katastrofe. Cena sirove nafte je sa 40 dolara na početku godine, krajem leta skočila na preko 60 dolara. Dakle, radi se o dvocifrenim promenama, a uredba o formiranju cena naftnih derivata nije se primenjivala. Iz prerađivačke cene na svakom litru zakinuto je šest dinara, a to je 150-200 miliona dolara na godišnjem nivou. Ako se tako nastavi, NIS niko neće hteti da kupi - kaže za 'Blic' Aleksandar Mileusnić, direktor 'Petrobart AVIA'. Mileusnić kaže da su posledice naftnog šoka osetile sve zemlje u svetu pa i zemlje našeg okruženja, ali je to na inflaciju uticalo ispod jedan odsto.
Derivati su tokom 2005. i pored nedoslednosti u primeni uredbe, u proseku poskupeli za 28 odsto, dakle znatno više od zvanične stope inflacije. Otuda je teško poverovati da su kompanije koje u Srbiji prodaju derivate, a koje su gotovo bez izuzetka zainteresovane za predstojeću privatizaciju NIS-a, baš tako loše poslovale.
U kompaniji EKO YU, članici 'Helenik petroleum grupe', očekuju da se u ovoj godini igrači na domaćem tržištu, kada je maloprodaja u pitanju, takmičiti pre svega kvalitetom a ne time da li imaju ili nemaju goriva na benzinskim stanicama, i da redovno snabdevanje gorivom nijednog trenutka ne sme doći u pitanje.
- Srbija je za nas tržište od strateškog interesa i mi ćemo sledeće godine nastaviti da investiramo u širenje mreže EKO benzinskih stanica na teritoriji cele države. Zainteresovani smo za učešće u privatizacija NIS-a, i sa sigurnošću možemo reći da 'Helenik petroleum' i država Grčka imaju mnogo sličnosti sa NIS-om i državom Srbijom - rečeno je 'Blicu' u kompaniji EKO YU.
I austrijska naftna kompanija OMV zainteresovana je za kupovinu rafinerija NIS-a, izjavio je nedavno bečkom 'Kuriru' čelnik te kompanije Volfgang Rutensdorfer. Interes za NIS iskazali su i mađarski MOL, 'Šel', slovenački 'Petrol', izraelski 'Bejtmen' koji, prema nekim informacijama, pregovara sa ruskim 'Gaspromom' o zajedničkom nastupu u privatizaciji NIS-a, kao i 'Britiš petroleum' koji protežira Zoran Drakulić čija je firma 'YU point' jedina dostavila ponudu za kupovinu rafinerije u Bosanskom Brodu.
U kom će pravcu krenuti privatizacija NIS-a znaće se preciznije kad privatizacioni savetnik, koga izabere Vlada Srbije, predloži konkretan model. Sudeći po izjavi Miroljuba Labusa, u ugovoru sa strateškim partnerom Vlada će insistirati na tome da obe rafinerije nastave da rade. Da li će biti baš tako, znaćemo možda već polovinom ove godine kada bi, prema optimističkim prognozama, mogla da započne privatizacija rafinerija u Pančevu i Novom Sadu. Branislav Krivokapić
