Izvor: Blic, 30.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah od stranaca
Strah od stranaca
Dva najveća osiguravajuća društva, 'Dunav' i DDOR 'Novi Sad', zauzimaju gotovo dve trećine tržišta osiguranja u Srbiji. Otuda i budućnost osiguranja u Srbiji ponajviše zavisi od sudbine ove dve firme i načina na koji one budu privatizovane. U Narodnoj banci smatraju da je pre započinjanja procesa privatizacije neophodno pripremiti i realizovati program restrukturiranja i ojačati finansijski položaj obe firme. Prethodna vlada tako nešto pokušala je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u 'Dunavu', ali je proces, iz ne baš jasnih razloga, obustavljen. Zašto?
Dimitrije Stamenović, bivši generalni direktor 'Dunava', kaže da je, uz saglasnost Vlade premijera Đinđića, u ovom osiguranju tokom 2002/03. godine krenuo pretprivatizacioni proces u saradnji sa AFC, delom Svetske banke koji se bavi investicijama u privatni sektor. Ideja je bila da AFC kupi 20 odsto akcija 'Dunava' i tako sa svežim novcem pospeši proces restrukturiranja, podigne vrednost kompanije i uspostavi zdrav koncept poslovanja. Po njegovim rečima, procenjujući vrednost 'Dunava' na 250 miliona dolara, AFC je bio spreman da u kompaniju uloži 50 miliona.
- Posle ubistva premijera Đinđića u Vladi dolazi do promene pristupa i počinje da se zagovara ideja da se AFC-u ne dozvoli kupovina 20 odsto akcija, već da 'Dunav' od njih uzme kredit u istom iznosu, pa ako ne bude mogao da ga vrati, da se dug konvertuje u akcije AFC-a. Ja nisam bio spreman da to prihvatim jer 'Dunavu' nije bio potreban kredit i zato što sam smatrao da je prvi koncept znatno transparentniji. Nakon moje smene i AFC je izašao iz posla sa 'Dunav osiguranjem' - kaže Stamenović, ističući da je za kupovinu 20 odsto akcija 'Dunava' od strane AFC-a postojala pismena saglasnost Vlade Srbije koju je potpisao pokojni premijer Đinđić.
Bivši ministar finansija Božidar Đelić, koga smo prekinuli na godišnjem odmoru u krstarenju Nilom, kaže da nije bilo pismene saglasnosti Vlade za projekat sa AFC i da je za 'Dunav' neophodno da prvo obavi dokapitalizaciju, da proda hotele kojima gazduje, pa da tek onda krenu pripremne radnje za proces privatizacije.
I Mirko Petrović, aktuelni generalni direktor 'Dunav osiguranja', smatra da bi po državu bilo štetno da sada krene u prodaju osiguravajućih društava. Kao primer Petrović navodi Hrvatsku i Sloveniju koje još uvek nisu privatizovale svoja najveća osiguranja - 'Triglav' i 'Kroaciju'. Na slovenačkom tržištu osiguranja strane kompanije učestvuju sa svega 10, a u Hrvatskoj sa oko 25 odsto. Istovremeno učešće 'Triglava' u Sloveniji iznosi 40, a učešće 'Kroacije' u Hrvatskoj 43 odsto. Ocenjujući da bi brza privatizacija osiguravajućih društava bila štetna, Petrović tvrdi da bi država dugoročno mogla od osiguranja da ostvaruje veoma visok i konstantan prihod. Što se tiče procene vrednosti 'Dunava', koja se najčešće kreće od 170 do 200 miliona evra, Petrović smatra da bi, posebno sa razvojem životnog osiguranja koje je kod nas tek u začetku, za nekoliko godina vrednost 'Dunava' mogla da se utrostruči.
I generalni direktor DDOR 'Novi Sad' Bogdan Kuzmanović smatra da tržište osiguranja ne treba olako prepustiti strancima. Po njegovom mišljenju, neodmereno prepuštanje tržišta strancima nosi sa sobom veliku opasnost da se novac odlije u inostranstvo. Direktor druge po veličini osiguravajuće kuće u kojoj slovenački kapital učestvuje sa oko 10 odsto očekuje da nadležno ministarstvo uskoro definiše strategiju privatizacije državnog i društvenog kapitala. Interesovanje za dobre kompanije poput DDOR 'Novi Sad' postoji, a Kuzmanović kaže da će se sa njima pregovarati tek uz odobrenje nadležnog ministarstva. Koliko su stavovi čelnika dve najveće osiguravajuće kuće zasnovani na realnoj osnovi, a koliko su posledica straha od konkurencije i gubitka monopolske pozicije, teško je proceniti. Tek, očito je da lov na krupnu divljač u srpskom osiguranju tek predstoji. Kada će i pod kojim uslovima sezona lova biti otvorena Vlada Srbije, po običaju, nema jasan stav. Branislav Krivokapić
