Izvor: B92, 13.Nov.2014, 11:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Strah me reformi javnih preduzeća"

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Srbija uraditi sve što MMF bude tražio jer je to dobro za državu.

Vučić je, međutim, istakao da ima strah od reformi u javnim preduzećima za koje se ispostavilo da su će biti teže nego što je očekivao.

Vučić je na privrednoj konferenciji Rajfajzen banke rekao da očekuje otpor u javnim preduzećima jer su u pitanju, kako je rekao, dugogodišnje navike koje je teško menjati.

Vučić je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izjavio da očekuje da naredne nedelje u Skupštini Srbije bude zakon o planiranju i izgradnji. "Zakon se neće baviti konverzijom, ali će svi koji imaju pravo na korišćenje, a to smo dogovorili i sa ljudima iz sveta, imati pravo da grade na tom zemljištu čime bismo podstakli ljude da ovde ulažu novac i da mogu da grade", rekao je Vučić. Ocenivši da je situacija u Katastru Srbije možda najgora u svetu i da se nada da će do kraja godine i taj problem s propisima biti rešen, Vučić je podsetio da su procedure za izdavanje dozvola za gradnju u Srbiji jako loše što u mnogome ometa poslovanje, ali je dodao da će to biti rešeno upravo novim zakonom o izgradnji.

"Da li sam sto posto siguran da ćemo uspeti sa javnim preduzećima? Nisam. Zato ću da se borim što više budem mogao, jače i žešće da to uradimo", rekao je Vučić.

On je naveo da su prosečne plate u javnim preduzećioma najveće u Srbiji, oko 70.000, 80.000 dinara, dok su prosečne plate u privatnom sektoru oko 39.000 dinara što je, kako je naveo, ogromna razlika koju država ne može da podnese, upitavši se "kako reći čelnicima sindikata u javnim preduzećima da će biti sprovedene prave reforme".

Podsetio je na procene MMF da će u 2016. privredni rast biti 1,5 odsto BDP, a u 2017. dva odsto, ali i da srpska vlada procenjuje da bi to moglo biti i više, te ponovio da su zahtevi MMF korisni za Srbiju, a da ćemo mi to pokušati da ispunimo.

MMF takođe, naveo je, procenjuje da u 2017. godini Srbija može da zaustavi rast javnog duga u odnosu na BDP, što bi, kako je rekao, bio prvi put posle mnogo godina da javni dug krene na održivu putanju.

Sa MMF i Svetskom bankom radi se na unapređenju rasta privatnog sektora, bez čega, kako je rekao, reforme i ne vrede, navodeći da će država subvencijama pokušati da postigne konačno rešenje za Železaru Smederevo i FAP.

"Verujem da ćemo 2017. svi zajedno moći da analiziramo ekonomsku situaciju i bićemo nešto zadovoljniji, radosniji i pomalo ponosni na našu zemlju", zaključio je Vučić.

Vučić je kazao da će tek krajem februara biti obnovljena proizvodnja u Zapadnoj Tamnavi te da će tada početi isporuka uglja TENT-u. Vučić je rekao da posle poplava još nije izbačena voda iz Zapadne Tamnave i da očekuje da će se do prvog površinskog sloja, gde će moći da se kopa, stići do 15. decembra, a 20. januara očekuje da voda bude u potpunosti izbačena. "Računajte da tek krajem februara u potpunosti obnovimo proizvodnju u Zapadnoj Tamnavi i počnemo da šaljemo ugalj u TENT i počnemo da proizvodimo električnu energiju", rekao je Vučić. Vučić je naveo da Srbija ne bi bila u recesiji da nije bilo katastrofalnih poplava u maju.

Sa MMF i Svetskom bankom radi se na unapređenju rasta privatnog sektora, bez čega, kako je rekao, reforme i ne vrede, navodeći da će država subvencijama pokušati da postigne konačno rešenje za Železaru Smederevo i FAP.

"Time završavamo", rekao je premijer i dodao da očekuje da bi obe peći u Železari mogle da budu upaljene u maju ili najkasnije početkom juna iduće godine. Prodaja Železare značila bi da se sa sadašnjih 330.000 tona čelika proizvodnja povećava na 2,2 miliona tona čelika, što bi bila rekordna proizvodnja, dodao je Vučić.

On je rekao i da bi pokretanje obe peći u punom kapacitetu doprinelo rastu BDP od 1,2 do 1,4 odsto.

FAP će, kako očekuje, preuzeti kompanija SISU, a to bi se takođe ozbiljno moglo videti na povećanju BDP, naveo je Vučić i dodao da vlada radi na rešavanju problema petrohemijskog kompleksam gde je na MSK država do sada izgubila 20 miliona evra, na Azotari 32 miliona evra i na Petrohemiji 120 miliona evra.

Zbog loših plasmana i nenaplativih kredita, kako je rekao, mnoge domaće banke su uništene, jer su se krediti delili po političkoj liniji, a kao garancija su davani jalovina ili lične menice, nekad i ništa.

Podsetio je i da je do sada iskorišćeno 96 odsto subvencionisanih kredita, da je subvencije dobilo 22.000 preduzeća, a od te sume 63,5 odsto povukla su mikro i mala preduzeća.

Nastavak na B92...

NoviMagazin.rs: Ugalj za TENT iz Tamnave tek krajem februara

Politika: Srbiji treba pet trojki za deset sekundi