Izvor: Politika, 17.Jan.2015, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah dužnika od podivljalog franka
Švajcarska ukinula ograničenje vrednosti svoje valute u odnosu na evro što je odmah izazvalo neviđene lomove na deviznim tržištima
Naši građani, koji su prilikom zaduživanja kod banaka za stambene kredite, kao meru za indeksiranje vrednosti zajma, uzeli švajcarski franak, mogu sa strepnjom da očekuju novi udar na kućni budžet, jer je švajcarska centralna banka ukinula ograničenje rasta franka u odnosu na evro.
Švajcarska centrala banka saopštila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je juče, kako javljaju strane agencije, da odustaje od trogodišnje politike kojom je ograničavala rast svog franka u odnosu na evro, „zakucavši” ga na odnos jedan prema 1,2 u korist evra. Franak je, međutim, već juče ojačao 29 odsto u odnosu na evro. Kasnije se evropska valuta oporavila, ali „duh iz boce je izašao”. Pitanje je gde će se ovih dana zaustaviti.
U zemlji podno Alpa evropska i švajcarska valuta juče su se gotovo izjednačile. Gotovo identična situacija bila je u avgustu 2011, kada su se evro i franak gotovo izjednačili. Preračunato u našu valutu evro je vredeo 103, a švajcarac 97 dinara. Zbog mogućih šteta u svojoj privredi usled neatraktivnosti izvoza, švajcarska centralna banka zauzdala je rast svoje valute. Juče je od toga digla ruke, jer su sada druge prilike.
Za sada je nepoznato za koliko bi naredna rata za otplatu kredita mogla da bude veća, jer se još ne zna na kom nivou će se franak zaustaviti u odnosu na evro. Primera radi, ukoliko neko plaća ratu za stambeni zajam od 400 švajcaraca poslednji put je platio iznos od 43.000 dinara, a ukoliko se i na našem tržištu izjednače vrednost evra i švajcarca rate bi mogle da budu veće i za 20 odsto. U ovom slučaju rata bi mogla da naraste i na 50.000 dinara.
Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke potvrđuje da je centralna banka Švajcarske donela odluku da prekine sa fiksiranjem minimalne vrednosti kursa franka u odnosu na evro i da istovremeno snizi kamatne stope, štojeprouzrokovalo nagli pad vrednosti evra u odnosu na franak od 1,20 do ispod jedan u vrlo kratkom roku. Trenutni odnos kursa evra prema švajcarcu stabilizovao se na oko 1,03 franaka za jedan evro.
– Ova promena uticaće i na kretanje kursa dinara prema franku tako što će dinar i dalje slabiti u odnosu na ovu valutu. Promet u švajcarskim francima u realnom sektoru nije veliki, te se ne očekuju značajnije negativne posledice u privredi. S druge strane, imajući u vidu da je stanovništvo i dalje puno zaduženo u francima po osnovu dugoročnih kredita, posledice ove promene osetiće se sa prvom narednom otplatom revalorizovane rate, koja će svakako, ako ostane i dalje ovaj novi kurs, biti u uvećanoj dinarskoj protivvrednosti u odnosu na poslednji obračun. S jedne strane, ove posledice će biti delimično ublažene činjenicom da su kamatne stope na kredite u švajcarskim francima generalno niže od kredita u drugim valutama, ali nedovoljno da se amortizuju sve posledice promene kursa. To, međutim, nije novo pitanje. Zaduženje u švajcarskim francima postaje aktuelnije kad god dođe do naglih promena u kursu ili kamatnoj stopi švajcarske valute. Poslednji put je 2013. godine u sličnoj situaciji reagovala i Narodna banka Srbije izdavanjem svojih preporuka bankama, podseća Sonja Miladinovski.
Kod nas su građani uzeli oko dvadesetak hiljada stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima. Velika kreditna ekspanzija ovakvih zajmova bila je od 2005. do 2007. kada je bilo povoljnije zaduživati se u ovoj valuti. Primera radi, početkom 2006. evro je vredeo 87, a švajcarac oko 55 dinara. Franak je počeo da raste u odnosu na evro s prvim znacima krize 2008. zbog čega je onima koji su bili zaduženi baš u tom valutnom znaku postalo sve teže da otplaćuju svoje rate. Zato je NBS poslovnim bankama preporučila da klijentima omoguće pretvaranje kredita u švajcarcima u nešto stabilniji evro. Kasnije je bankama preporučila da ove kredite obračunavaju po povoljnijem kursu.
Veće rate za otplatu stambenih zajmova usled veće vrednosti valute koja je uzeta kao mera indeksacije ne treba mešati sa sudskim sporovima koje vode nezadovoljni klijenti banaka, jer su one samovoljno, pravdajući se svojom poslovnom politikom, menjale kamate na ove zajmove. U nekim slučajevima sudovi su već pravosnažno presudili u korist klijenata banaka.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da će iznenadno jačanje švajcarskog franka od 15 osto poskupeti za toliko i rate za kredite, ali i švajcarske proizvode u Srbiji.
– Teško je predvideti na kom nivou će se zaustaviti jačanje franka. Nije nemoguće da on dostigne vrednost evra. To se, uostalom, dogodilo i u avgustu 2011. godine – kaže Grubišić.
On ocenjuje da je Švajcarska centralna banka sigurno vagala pre nego što je donela odluku da prestane da brani nivo kursa.„Potrošili su veliku količinu franaka u prethodnom periodu i ostvarili su velike gubitke na odbranu kursa”, smatra Grubišić.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 17.01.2015.
Pogledaj vesti o: Stambeni krediti
