Izvor: Blic, 14.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stop za sitan šverc
Stop za sitan šverc
Od 1. februara na svim graničnim prelazima biće pooštrena kontrola unosa robe široke potrošnje. Iz Uprave carina najavljuju da će građanima biti ograničeno unošenje robe široke potrošnje u skladu sa Zakonom o spoljnoj trgovini, jer se do sada često tolerisalo unošenje velikih količina robe, poput džakova šećera, ogromnih količina hrane ili brojne tekstilne robe radi održavanja socijalnog mira.
- Pooštrena kontrola ni u kom slučaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne treba da plaši građane koji putuju turistički ili poslovno. Nove mere uperene su isključivo protiv švercera, koji svakodnevno putuju i kao stvari za ličnu upotrebu uvoze i po desetak pari farmerica ili isto toliko pari cipela, koje posle prodaju u svojim buticima ili na buvljoj pijaci.
To ćemo pojačano kontrolisati u želji da se suzbije siva ekonomija - objašnjava za 'Blic' Idrija Hadžibegović, šef Odseka za carinsko-pravne poslove fizičkih lica u Upravi carina.
Prema njenim rečima, za građane se ništa bitno neće izmeniti u režimu carinjenja, jer i dalje ostaje odredba da se roba za potrebe domaćinstva vrednosti do 100 evra, koju unose domaći državljani, ne carini, a oslobođeni carine i dalje ostaju lekovi za ličnu upotrebu.
Građani i dalje mogu da unesu po jedan boks cigareta, jednu flašu alkoholnog pića ili jedan parfem po osobi, jer se to smatra ličnim prtljagom.
Na svu robu vrednosti do 3.000 evra plaća se carina po stopi od 10 odsto i porez na dodatu vrednost od 18 odsto, što je, prema rečima Hadžibegovićeve, olakšica za građane od dva odsto, jer se do sada plaćao porez od 20 odsto. To znači da ako u inostranstvu kupite tehnički uređaj vredan 500 evra, na granici morate platiti još oko 30 odsto vrednosti robe (10 odsto carine i 18 PDV), odnosno još oko 150 evra.
- Ukoliko ukupna vrednost robe prelazi iznos od 3.000 evra, građani moraju da angažuju špeditera i prijave robu za redovan postupak carinjenja, odnosno ne mogu u tzv. skraćenom postupku carinjenja da unesu robu tolike vrednosti - objašnjava Hadžibegovićeva.
Neprijavljivanje robe na granici predstavlja carinski prekršaj i takva roba se smatra skrivenom.
- Putnici su nekada zbunjeni i kažu: 'Pa ja to nisam sakrio, bilo je na sedištu, mislio sam da je vidljivo.' Podsećam da je obaveza putnika da prijavi robu koju unosi.
U skladu sa merama pooštrene kontrole, i novčane kazne za neprijavljivanje robe su povećane, pa umesto ranije najstrože kazne koja je išla do višestrukog iznosa uskraćene carine, sada se plaća višestruki iznos vrednosti robe, što je mnogo više.
Hadžibegovićeva napominje da se carini i polovna roba, i to po istoj stopi carine i poreza, s tim što su dažbine manje, jer je i vrednost robe manja.
- Posebno bih podsetila naše građane koji putuju u inostranstvo gde nose kameru, lap-top ili druge uređaje, da takvu robu prijave pri izlasku iz zemlje, kako im se ona ne bi carinila pri povratku u zemlju. Naši građani koji žive i rade u inostranstvu mogu privremeno uneti u zemlju ovakve uređaje, bez plaćanja carine, ukoliko ih prijave na granici, a u putnu ispravu putnika se potom upisuje oznaka PUR (privremeno uneta roba). Katarina Preradović
