Izvor: Blic, 02.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stop inflaciji prvi zadatak
Stop inflaciji prvi zadatak
Za prvih šest meseci ove godine inflacija je dostigla osam odsto i očito da više nije moguće da se ostvari njen projektovani okvir za 2005. godinu - rekao je juče Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, na promociji nove serije kovanica od 1,5 i 10 dinara, kao i puštanjem u opticaj novčanice od 200 dinara na kojima se sada nalazi grb Republike Srbije.
Smanjenje inflacije, po guvernerovim rečima, trebalo bi da bude ključni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zadatak svih aktera ekonomske politike, kako na rečima, tako na delu, i on se može izvesti na dva načina: skuplje - ako glavna poluga ostane monetarna restrikcija ili, pak, jeftinije - ako to bude prvi zadatak ukupne ekonomske politike.
- Danas postoje mnogo suptilniji načini da se proizvodi inflacija. Lokalne samouprave i neki budžetski korisnici i dan-danas polažu svoja sredstva u komercijalne banke, a banke ta ista sredstva koriste za kupovinu državnih hartija od vrednosti. Na prvi pogled deluje da smo svi dobro prošli, i lokalne samouprave, poslovne banke i država, ali u drugom krugu svi gubimo. Naime, istu sumu koja se na ovaj način ubacuje u novčani sistem NBS treba da steriliše da bi obuzdala domaću tražnju i inflatorne pritiske, što takođe mnogo košta - upozorio je Jelašić.
On je naveo i primer putarine. Smanjenjem izdvajanja za putnu privredu država formalno umanjuje javnu potrošnu, ali se to ne obavlja na uštrb tekuće potrošnje, nego na uštrb investicija, što je jednostavniji način.
- Međutim, paralelno sa tim se odobrava podizanje cena putarina, na nivo nezabeležen u centralnoj Evropi. Tako će naši građani za putarinu od Beograda do Niša i natrag platiti 1.040 dinara, dok je, poređenja radi, u Austriji desetodnevno korišćenje svih autoputeva svega 650 dinara - ističe Jelašić.
Guverner je napomenuo da odavno nije bilo tako dobrih vesti za našu zemlju kao što ih je bilo ove nedelje, počev od pozitivne ocene MMF-a, dobijanja preferencijala od SAD, pa do porasta bruto domaćeg proizvoda od 5,2 odsto za prva tri meseca u poređenju sa istim periodom prošle godine. D. Nišavić
