Izvor: Politika, 15.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što strože – to bolje
Mere NBS nisu popularne, ali su se u sadašnjim okolnostima pokazale kao pravi odgovor na svetsku finansijsku krizu likvidnosti
Samom najavom evropskih centralnih banaka o odobravanju neverovatnih dve hiljade milijardi evra za pokriće svakog centa štednje ili plasmana u njenim bankama, Evropljanima, ali ne samo njima, upućen je najjači mogući signal – da se ne brinu za svoj uložen novac. Neće propasti. To je, kaže za naš list predsednik Odbora Udruženja finansijskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << organizacija Privredne komore Beograda mr Petar Stefanović, još jedan vid podrške naporima američkih vlasti da stabilizuju domaće, ali i svetske finansijske tokove.
Evropa i njena centralna banka nisu imale drugog izbora. O tome svedoči i suma. Amerika je jedva „izdejstvovala” 700 milijardi dolara, a Evropa čak dve hiljade milijardi evra. Vlasti Starog kontinenta razumele su poruku finansijskog sloma sa one strane Okeana. Težnja je da se kriza s finansijskog tržišta ne prenese na realan sektor i Evropu, sa svim izazovima i „gurne” je u tridesete godine prošlog veka, kaže Stefanović, dodajući da istorija pamti šta se nakon toga dogodilo.
Nesputan američki finansijski liberalizam doživeo je krah. Evropa nije izložena tolikom riziku, ali suočena sa ozbiljnim izazovima, ne samo psihološkim, ona je morala svojim bankama i građanima da kaže – imamo para da isplatimo svaki vaš kredit ili evro na štednji. Niko zbog toga neće biti na šteti. Da li će to koštati?
Svakako, kaže Stefanović, jer u poslovima s novcem ništa nije džabe. Izračunato je, međutim, da bi šteta od pada privredne aktivnosti i recesije bila mnogo veća od otvorene državne intervencije u vlasništvo banaka.
Da li se to moglo preduprediti?
– Americi i njenim investicionim bankama posle svega, koje su sve odreda propale, nije bilo spasa. U pohlepnoj jurnjavi za što većim profitom na hipotekarnom tržištu tako nešto se moglo i očekivati. Kada? Da su to znali akcionari, menadžeri, ali i monetarne vlasti SAD, oni dovde, verovatno, ne bi došli gurajući ceo svet u tešku krizu – smatra Stefanović.
Evropa i njeno bankarstvo su, ipak, nešto drugo. Znaju za takozvane Bazelske principe i upravljanje rizicima svake vrste – od kreditnih, političkih, preko sistemskih i reputacijskih, do adekvatnosti kapitala, likvidnosnih i rizika solventnosti.
– Odluka Evrope da stavi na raspolaganje bankama dve hiljade milijardi evra nije ništa drugo do iznuđena potpuna primena Bazelskih principa. A to znači oprez, oprez, oprez" pri odobravanju zajmova, ali i poveravanju svog novca bankama.
Gde je tu Srbija?
– Neko će mi, možda kao bankaru, prebaciti što „hvalim” NBS i njene krute mere novčane politike, koje su, po mnogo čemu, bile strože i od oba „Bazela”. Mere NBS nisu popularne, ali su se u sadašnjim okolnostima pokazale kao pravi odgovor na svetsku finansijsku krizu. Insistiranje NBS na visokoj likvidnosti banaka i adekvatnosti kapitala (potpuna garancija za svaki investirani dinar ili evro, a do koga ulagač može doći u punom iznosu u bilo kom trenutku) – nije bila bezrazložna. Kod nas je ta adekvatnost 3,5 puta veća od evropske i 2,3 puta od propisane. Potencijalni gubici naših banaka „pokriveni” su visokim rezervacijama – kaže Stefanović, podsećajući da su Srbija i njeno bankarstvo platili visok ceh u prošloj deceniji u lakomoj trci za visokim kamatama. To se više ne sme ponoviti.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 16/10/2008]
