Izvor: Blic, 29.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što pre tačku na ekstraprofit
Što pre tačku na ekstraprofit
BEOGRAD - Zalažem se za primenu Zakona o ekstraprofitu i za korišćenje svih sredstava da se porez naplati, ali je kontraproduktivno pričati o nekom spisku ekstraprofitera, a da se pri tom ne donose nikakva poreska rešenja - rekao je juče Slobodan Milosavljević, republički ministar trgovine, odgovarajući na pitanje 'Blica' zašto se konačno ne objave imena onih koji su sticali ekstraprofit po osnovu dobijanja uvozno-izvoznih dozvola. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - Što se pre stavi tačka na ovaj zakon, to će se lakše upotrebiti raspoloživi domaći kapital i privući inostrani - dodao je Milosavljević.
Ministar trgovine je objasnio da dok je on rukovodio stručnom grupom Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi, zaduženoj da pročešlja dokumentaciju o spoljnotrgovinskom poslovanju u proteklih deset godina, nije pronađena nikakva dokumentacija na osnovu koje bi mogao da se utvrdi porez na ekstradobit. Te papire sada proverava međuresorna potkomisija u kojoj su i predstavnici carine i policije, ali, prema njegovom saznaju, ni ona još nije naišla na tragove koji bi pouzdano ukazivali na uvoznike koji bi mogli da se oporezuju prema Zakonu o ekstraprofitu. M.V. Svestan gubitak na žitu
Odgovarajući na pitanje 'Blica' da li su mogli da se izbegnu gubici na izvozu tržišnih viškova pšenice iz prošlogodišnjeg roda, Milosavljević je rekao da je istina da se pšenica otkupljivala po višim cenama od onih po kojima ih je nedavno Direkcija za robne rezerve prodala izvoznicima, ali je taj manjak već bio planiran u republičkom budžetu. Država je svesno, dodao je Milosavljević, prošle godine otkupila sve viškove po visokoj ceni od 7,5 dinara kako bi se podstakla što veća proizvodnja.
- U svetu se ovakav gubitak na izvozu pšenice zove stimulacija poljoprivrede - naglasio je Milosavljević, objašnjavajući da je prava sreća što se nije još čekalo sa izvozom žita jer su se na svetskom tržištu pojavile ogromne količine ove berzanske robe i to zbog dobrog prošlogodišnjeg roda u zemljama u okruženju, a i Argentina spasavajući svoju valutu pšenicu prodaje po izuzetno niskim cenama.
