Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Sep.2008, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stiže regresirano đubrivo za jesenju setvu
NOVI SAD - Regresirano mineralno đubrivo za jesenju setvu, dvostruko jeftinije nego ono na tržištu, poljoprivrednicima bi trebalo da bude dostupno najkasnije za dve sedmice, izjavio je danas u Novom Sadu savetnik u Ministarstvu poljoprivrede Danijel Kovačić.
Podsetivši da je raspisan tender za nabavku 50.000 tona đubriva formulacija "tri petnaestice" i "8:16:24", regresiranog sa 20.000 dinara po toni, što ukupno iznosi milijardu dinara, on je ocenio da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << će ta pomoć države ublažiti finansijske probleme poljoprivrednika i omogućiti kvalitetniju setvu.
"Očekujemo da ćemo tom donacijom, koja preračunato iznosi oko 50 evra po hektaru, značajno pomoći poljoprivrednicima ali i pokušati da obuzdamo divljanje cena imputa u predstojećoj setvi pšenice i drugih ratarskih kultura", rekao je Kovačić na tribini Zadružnog saveza Vojvodine i "Agropresa".
On je dodao i da će ministarstvo ovih dana predložiti Republičkoj direkciji za robne rezerve da otkupi deo ovogodišnjeg roda kukuruza kako bi se smirio trend pada cena te žitarice i one dovedene na nivo koji proizvođači očekuju.
Uskoro uredbe i zakoni zbog poboljšanja proizvodnje
Uskoro će biti predloženo i niz veoma bitnih uredbi radi poboljšanja uslova u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje a do kraja godine očekuje se i usvajanje desetak zakona među kojima su i dugo očekivani Zakon o poljoprivredi i Zakon o poljoprivrednom zemljištu, naglasio je Kovačić.
U razgovoru o jesenjoj setvi, u kojem su učestvovali predstavnici Zadružnog saveza Vojvodine, Produktne berze, žitomlinskih organizacija, nauke i proizvođači, ocenjeno je da taj veliki i važan posao teško može da se obavi kvalitetno i na optimalnim površinama bez znatnije pomoći države.
Poljoprivredni proizvođači i predstavnici zadruga su naglasili da 120 evra državne subvencije po hektaru nije dovoljno ni za pokrivanje troškova u proizvodnji pšenice a pogotovo ne za zasnivanje kvalitetne proizvodnje s očekivanim visokim prinosima.
Sejati hlebno žito, da ili ne?
Istaknuto je da su brojni proizvođači, pa čak i neki sa velikim zemljišnim posedima, pred ozbiljnom dilemom da li da uopšte seju hlebno žito jer tom proizvodnjom u ovim uslovima svesno idu u gubitke i naglašeno da bi stoga hitno trebalo preduzeti odgovarajuće mere kako ne bismo uvozili pšenicu.
Podsetivši na veliki agrotehnički ali i strateški značaj pšenice, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miroslav Malešević je naglasio da bi u Srbiji, od ukupno 3,6 miliona hektara oranica, trebalo da imamo ne manje od 700.000 hektara žita a od toga najmanje 500.000 hektara pšenice.
Moramo da sejemo hlebno žito najvišeg kvaliteta, jer za takvu proizvodnju imamo odgovarajuće seme i druge uslove, rekao je on i naglasio da bismo mogli godišnje da izvezemo 500.000 tona visoko kvalitetne pšenice ukoliko na pravi način i po svetskim standardima obezbedimo utvrđivanje tog kvaliteta.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
