Izvor: B92, 19.Jan.2012, 04:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stiglicov recept za propast Srbije
Beograd -- Savet američkog ekonomiste i dobitnika Nobelove nagrade Džozefa Stiglica da evropske zemlje ne bi trebalo da štede već da više troše nije primenjiv na Srbiju.
Naprotiv, kod nas država mora sve više da steže kaiš, smatraju srpski ekonomisti.
Stiglic je oštro kritikovao planove evrozone koji podrazumevaju rigorozne mere štednje i kontrole finansija. "Evropske vlade su, uvođenjem fiskalne discipline, potpisale pakt o zajedničkom samoubistvu koji će izazvati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kolaps njihovih ekonomija", istakao je on.
Domaći analitičari poručuju da se njegov savet nikako ne može primeniti na sve zemlje, pa države koje su duboko zagazile u krizu, kao Italija, Grčka, Španija ili Portugalija, ne bi smele da odustanu od štednje. Nikola Fabris naglašava da je za prezadužene evropske zemlje štednja nužna.
Profesor Ljubomir Madžar ističe da Stiglicov savet u Srbiji ne treba primeniti. "Kod nas je tražnja veća od ponude, što pokazuje i visok spoljnotrgovinski deficit. Ako Srbija ne bi štedela, imali bismo veći nered u privredi. Štednja je potrebna da bismo odatle podstakli investiranje u privredu, jer je to jedini način da se poboljša ekonomska situacija u zemlji", kaže Madžar.
"S druge strane, za Francusku i Nemačku poželjno je da postoji viši nivo potrošnje. To znači rast agregatne tražnje, dok bi kod njih prevelika štednja dovela u poteškoće preduzeća koja ne bi imala kome da prodaju svoje proizvode", objašnjava Fabris.
Kada je u pitanju Srbija, on poručuje da potrošnja ne sme da se otme kontroli i naglašava da "kako je Srbija već sada u blagoj recesiji, država bi trebalo da ograniči budžetski deficit na tri odsto, jer bi njegovo širenje značilo rast duga. A kako je sada minus u kasi veći, to znači da treba još više štedeti".
Ekonomista Miroslav Zdravković delimično se slaže da je štednja u EU kontraproduktivna, ali rešenje vidi u većoj kontroli međunarodnih finansija.
"Štednja dovodi do pada prihoda države, pa tako i do produbljivanja deficita budžeta. Tako se povećava dug države, a smanjuje BDP. To jeste začarani krug iz kog je teško izaći. Ipak, rešenje je u oporezivanju finansijskih transakcija u većoj kontroli novčanih tokova. A začarani krug se delimično rešava štampanjem novca, što je Švajcarska i preduzela da obuzda jačanje svoje valute", ističe Zdravković.
On objašnjava da ovakav scenario nije poželjan za Srbiju, već da i kod nas prvo treba uspostaviti kontrolu finansija. "Mi imamo totalnu nelikvidnost u zemlji, jer svako svakome duguje. Prvo treba rešiti taj problem, i to preko bolje poreske kontrole, a posle sve ostalo", kaže Zdravković.
