Izvor: Blic, 08.Nov.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stezanje kaiša i za građane i za državu
Sledeća godina biće godina stezanja kaiša i za državu i za građane. Zbog svetske finansijske krize i restriktivne budžetske politike koju će i Srbija morati da vodi, neophodno je smanjenje javne potrošnje, dakle štednja na svim nivoima. Jako je važno da država prva počne da štedi. Sasvim je logično da, pre nego što pozovemo građane na štednju zbog globalne krize, mi prvi pokažemo na delu da smo kaoVlada spremni da štedimo - kaže u razgovoru za "Novac” Mlađan Dinkić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
Prvi korak je odluka da se nekoliko puta smanje plate u upravnim odborima javnih preduzeća. Ova odluka ima važnu moralnu dimenziju. Sledeći korak je opšta racionalizaciju troškova na svim nivoima države. Međutim, najvažnije je da se postigne nacionalni konsenzus da plate i penzije u 2009. godini mogu da rastu samo u skladu sa rastom troškova života. S obzirom da je inflacija za 2009. projektovana na osam odsto, toliko će iznositi i maksimum za povećanje mase plata i penzija u narednoj godini. Dakle, one neće biti zamrznute, ali će rasti sporije nego u ovoj i u prethodnim godinama. Najvažnije je da struktura budžeta za 2009. godinu bude takva da se ograniči lična potrošnja, ali da se održi investiciona potrošnja. Kao prioritete treba izdvojiti kapitalne investicije kao što su izgradnja autoputeva na Koridoru 10 i drugih važnih nacionalnih i regionalnih infrastrukturnih projekata. Postigli smo saglasnost sa MMF da treba smanjiti konsolidovani budžetski deficit, dakle na svim nivoima javnog sektora, na 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je za 1,2 procentna poena manje nego u ovoj godini. To znači štednju na svim nivoima, od vrha države do lokalnih samouprava.
Postoji li saglasnost za takav restriktivan budžet u vladajućoj koaliciji, s obzirom na brojna predizborna obećanja?
Trenutno u Vladi razgovaramo o tome i verujem da ćemo se oko toga dogovoriti, jer je u pitanju stabilnost države. Ova vlada se u prvoj godini mandata suočila sa posledicama najveće svetske finansijske krize u istoriji i logično je da najteže poteze povlačimo sada. Da bismo ostvarili privredni rast od četiri odsto u 2009. godini, moramo imati stabilizaciono-razvojni budžet. S obzirom da već imamo jak bankarski sektor, restriktivnu monetarnu politiku i relativno visoke devizne rezerve, naš ključni zadatak je da sastavimo budžet koji podržava smanjenje javne potrošnje. Za restriktivan budžet nam treba, ne samo politički konsenzus, već i socijalni dogovor sa privredom i sindikatima o privremenom smanjenju rasta lične potrošnje radi prevazilaženja trenutne globalne ekonomske krize čiji efekti nisu zaobišli ni Srbiju.
Potresi na svetskom tržištu su izazvali brzo obezvređivanje dinara, što posebno brine građane. Dokle to može tako?
Ono što se dešava sa kursom je uobičajeno za sve tržišne ekonomije. Normalno je da devizni kurs fluktuira naviše i naniže, u skladu sa oscilacijama ponude i tražnje. To ne treba da nas brine. Činjenica je da je Srbiji, u uslovima nereformisane privrede, u prethodnih 7-8 godina bio potreban relativno fiksni režim kursa, radi uticaja na obaranje inflacije. Sada je sasvim drugo vreme, proces privatizacije društvenih preduzeća je pred samim krajem, i srpskoj ekonomiji daleko više pogoduje fleksibilniji model deviznog kursa. Zbog toga su neki građani verovatno zbunjeni, ali verujem da će se brzo navići na model kursa koji uspešno funkcioniše u svim razvijenim zemljama, a u kojima uobičajene dnevne oscilacije valuta ne predstavljaju udarne vesti za naslovne strane. Građani ne treba da brinu zbog kursa. Kada bi NBS htela, mogla bi u roku od pet dana da vrati kurs na 75, ali bi to bilo neracionalno, jer bi za tu operaciju bile nepotrebno potrošene značajne devizne rezerve. Sada imamo fluktuirajući kurs koji neće uticati na rast cena, a doprineće smanjenju uvoza i spoljnotrgovinskog deficita. To je dobar balans. Uveren sam da će inflacija ove godine biti jednocifrena, bez obzira na sadašnje fluktuacije kursa. Moramo da se naviknemo na to da ćemo ubuduće imati fleksibilan kurs, što znači pomeranje i na gore i na dole, ali ne u velikim rasponima.
Građane upravo brine taj raspon, jer mnogi ekonomisti smatraju da je dinar precenjen, pa bi, ako se kurs bude tržišno formirao, to značilo da jedan evro vredi 120, pa čak i 160 dinara. Može li to da nam se desi u 2009?
Takvi scenariji nisu mogući, jer su devizne rezerve tri puta veće od novčane mase. Imaćemo kretanje vrednosti dinara na gore i na dole, ali ne dramatično. Sigurno se neće desiti, kako neki predviđaju, da evro ode na 100 dinara. Kad pogledate unazad, kurs se nekoliko poslednjih godina kretao u rasponu od 75 do 85 dinara. Dakle, na duži rok nismo imali veliku fluktuaciju. Ovo su potresi na kraći rok, zbog posledica svetske finansijske krize, i to će se vremenom smiriti. Sadašnje formiranje kursa pogoduje rastu izvoza, a smanjenju uvoza. Očekujemo zbog toga da će sledeće godine rast uvoza biti daleko sporiji od rasta izvoza, što će dovesti do naglog smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, ne samo zbog politike kursa, već i zbog restriktivnog budžeta i smanjenja javne potrošnje.
Hoće li to stezanje kaiša, osetiti samo građani kroz zaustavljanje rasta plata i penzija ili će i Vlada početi da štedi. Gde će vaše ministarstvo da uštedi i koliko?
Svakako će se smanjiti subvencije i materijalni troškovi u kompletnom državnom sektoru. Ne mogu reći koliko - dok ne vidimo konačni predlog budžeta. Može se štedeti i u javnim nabavkama i na drugim stvarima, ali ne sme se zaboraviti da najveći deo budžeta čine rashodi za plate i penzije. Trećinu ukupne javne potrošnje čine penzije, a na plate ide jedna šestina budžeta.
Mislite li da bi bilo realno da država u ovoj situaciji prestane sa subvencijama za stambene kredite, kredite za privredu ili ulaganja u skijališta, što su sve bili vaši predlozi?
Podrazumeva se da će mere štednje uključiti i bitno smanjivanje subvencija za turizam, uključujući i ulaganja u skijališta. Planiramo i da za trećinu smanjimo subvencije za preostala društvena preduzeća koja su u postupku privatizacije. To su ključne uštede. Smatram da se mora zadržati, pa čak i pojačati kreditiranje privrede preko Fonda za razvoj, jer u uslovima krize moramo imati neku antirecesionu meru, a to su upravo krediti za početnike, kao i krediti za mala i srednja preduzeća.
Kriza je odložila i podelu besplatnih akcija i dobijanje obećanih hiljadu evra. Kada možemo očekivati prvi novac, a kada prve akcije?
Ne odustajemo od obećanja, iako smo zbog krize bili primorani da odložimo izlazak javnih preduzeća na berzu. Niti smo mi izazvali svetsku krizu, niti je krizu iko predvideo u momentu donošenja zakona. Trebalo je da počnemo sa listiranjem Telekoma na berzi tokom 2009. godine, izabran je i privatizacioni savetnik, ali smo odlučili da sačekamo bolje vreme, jer nema ekonomske logike da naš Telekom puštamo na berzu u momentu kada se čak i akcije najvećih svetskih kompanija nalaze na svom istorijskom minimumu. Sledeće nedelje ćemo raspisati tender za izbor privatizacionog savetnika za Galeniku, u pripremi je i izbor savetnika za beogradski Aerodrom. Dakle, mi ne odustajemo i nastavljamo sa pripremama za podelu besplatnih akcija. Finansijska kriza će proći pre ili kasnije, i tada će građani dobiti besplatne akcije, a naš cilj je da one imaju što veću vrednost.
Kako teku pregovori o energetskom sporazumu sa Gaspromom? Da li je tačno da ste tražili da Rusi daju ponudu za preuzimanje dodatnih 20 procenata akcija NIS, koje će dobiti građani i zaposleni?
Rusi su dobili zvaničan poziv za završne pregovore oko zaključivanja ugovora. Dok traju pregovori, ne želim da iznosim bilo kakve detalje u javnost. Za nas je ključno da se NIS, magistralni gasovod i skladište gasa u Banatskom dvoru tretiraju kao jedinstveni međusobno povezani paket, i u tom smislu je koncipiran i naš predlog ugovora.Taj predlog, koji smo potpisali premijer Cvetković i ja, pre nedelju dana je zvanično upućen ruskoj strani. Još uvek čekamo njihov odgovor.
Da li je i Petrohemija deo ovog paketa?
U predlogu ugovora koji je prosleđen ruskoj strani nije obuhvaćena Petrohemija. Ona bi mogla biti obuhvaćena posebnim protokolom, ukoliko ruska strana pokaže interes za to, jer interes sa naše strane je jasno izražen. Rekli su nam da će to pitanje ozbiljno razmotriti, ali do sada nije bilo konkretnih koraka u tom pravcu. U međuvremenu je i Iran, preko predsednika svoje privredne komore, izrazio zainteresovanost za Petrohemiju. Videćemo...
Da li je naš zahtev i da se posrednik u kupovini gasa, Jugorosgas, izbaci iz ovog posla?
To je preporuka koja je već data rukovodstvu "Srbijagasa”. Ukoliko ulazimo u energetski aranžman direktno sa Gaspromom, bilo bi logično da se takav direktan odnos uspostavi i u vezi sa budućim isporukama gasa.
Usred pregovora sa Rusima, ministar energetike Petar Škundrić zaposlio je bratanca u Jugorosgasu, ćerki firmi Gasproma. Kako gledate na to i je li to sukob interesa s obzirom da on treba da brani interese Srbije?
Ne znam da li je to tačno. Ukoliko jeste, radi se o klasičnom sukobu interesa koji ne sme da se toleriše.
Kome smeta kontrola?
Da li je tačno da ste u sukobu sa ministrom Milutinom Mrkonjićem zbog toga što mu se mešate u izgradnju Koridora 10 i poslove infrastrukture?
Ne, naši odnosi su vrlo korektni. Jedna od nadležnosti koje imam kao potpredsednik Vlade je i koordinacija u izgradnji saobraćajne infrastrukture. Zato je potpuno prirodno da kao savetnike angažujem vrhunske stručnjake za infrastrukturu, kako bih pratio da li su ugovori i cene po kojima se grade autoputevi u skladu sa međunarodnim standaridima ili ne, i da li i tu može da se uštedi. Na primeru Alpine, koja je tražila da za 220 miliona evra gradi auto put Horgoš - Novi Sad i to bez tendera, pokazalo se da je ta cena bila naduvana za oko 60 miliona evra za deonicu od svega stotinak kilometara. To su utvrdili upravo moji savetnici. Možda nekom smeta što će sada biti više kontrole u formiranju cena i poštovanju ugovorenih rokova, ali verujem da to gospodinu Mrkonjiću može samo da pomogne u njegovom radu.
Izbori?
Hoće li biti izbora sledeće godine kako se priča?
Ne. Nećemo valjda svake godine ići na izbore? Na opoziciji je da se nada i da kritikuje, a na Vladi da dobro radi svoj posao, rešava probleme i da sprovodi politiku koja je dobila podršku na izborima. Ne mislim da će sledeća godina biti laka za Srbiju, ali nam neće biti ni teža nego što je drugima u okruženju.
Jat, regionalni prevoznik
Kakva je sudbina Jata?
Vlada Srbije je odlučila da formira radnu grupu za Jat, koja treba da napravi plan restrukturiranja ovog preduzeća, novu sistematizaciju radnih mesta i socijalni program za višak zaposlenih. Jat sada ima gubitak od 20 miliona evra na godišnjem nivou. Jat mora najpre da napravi značajne uštede, da bi mu država već sledeće godine pružila garanciju za kupovinu novih aviona. Jat bi onda mogao da se pozicionira kao vodeći regionalni avio-prevoznik, tj. imao bi profil koji je negde između klasične i lou kost avio kompanije. Jat i danas ima odlične pilote i veoma je bezbedan za putnike, ali mu je potrebna znatno bolja organizacija rada.
u Kako isplatiti socijalni program?
Najracionalnije je da Jat proda višak nekretnina koje nisu u funkciji njegove sadašnje osnovne delatnosti, poput zgrade na petoj Aveniji u Njujorku, gde Jat odavno više ne leti. Telekom već koristi pod zakupom neke nekretnine Jata i možda bi imao interes da ih kupi, čime bi Jat došao do novca. Slično bi se moglo ponuditi i drugim javnim preduzećima poput Aerodroma, Državne lutrije i slično. Od tog novca bi se mogao finansirati stimulativni socijalni program, a delimično i modernizacija kompanije. Vlada je Jatu ostavila i mogućnost da traži pozajmicu iz privatizacionih prihoda budžeta za isplatu socijalnog programa. Nažalost, i danas u Jatu ima pojedinaca koji misle da država treba i dalje da indirektno pokriva gubitke, a da oni ništa ne rade na ozbiljnoj racionalizaciji svog poslovanja. Naš stav je da tako ne može, jer ako svi štede, mora i Jat.
.jpg)
