Izvor: Blic, 20.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednju u dinarima treba stalno podsticati
- Režim kursa već duže vreme izaziva niz polemika, a zahvaljujući većoj ponudi deviza i visokim prilivima po osnovu privatizacije, stranih direktnih investicija i doznaka građana, kurs utiče i na pogoršanje trgovinskog deficita i deficita računa tekućih plaćanja - kaže za „Blic" Vesna Arsić, član Izvršnog odbora „Alfa banke Srbija".
Diskusija na temu kursa, po rečima naše sagovornice, mora da obuhvati i niz drugih faktora. Prvenstveno koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je nivo konkurentnosti naših proizvoda, da li restrukturiranje javnih preduzeća, a tu, kako kaže, misli i na javna preduzeća na lokalnom nivou, može ići brzim tempom.
„Alfa banka" je prva učestvovala u privatizaciji banaka u Srbiji? Planirate li još neku kupovinu?
- „Alfa banka Srbija" kao članica „Alfa banka grupe", koja ima preko 50 milijardi evra bilansne aktive i posluje posredstvom mreže od 700 filijala u sedam zemalja jugoistočne Evrope, prva je prepoznala potencijale ovog tržišta i želela da i ovde gradi svoju reputaciju na principima koje primenjuje u preko sto godina dugoj istoriji u Grčkoj. Planovi u Srbiji prvenstveno u vezi sa proširenjem mreže sa sadašnjih 120 na oko 190 ekspozitura u narednoj godini, uvođenjem novih proizvoda, kao i podizanjem nivoa usluga, a za sada se ne planira neka nova akvizicija.
Kako privući dve do četiri milijarde evra, koliko se procenjuje da je u slamaricama Srbije?
- Ne može se reći da je nakon decenijskog perioda gubitka kredibiliteta bankarskog sistema u Srbiji bilo lako povratiti poverenje u štednju. Prostor za rast štednje još postoji, što pokazuju i efekti kakvi su postignuti u nedelji štednje u kojoj je i „Alfa banka" zabeležila značajan rast nove štednje. Recept treba proširiti i na dane mimo te nedelje. Ako su banke našle prostora da na štednju ponude veće, atraktivnije kamate na osnovu oslobađanja obavezne rezerve od strane NBS za tu nedelju, a svi znamo da bez štednje nema rasta i razvoja, onda treba razmišljati da se nivo obavezne rezerve na te depozite značajno smanji. Tu bih posebno istakla važnost dizajniranja podrške dinarskoj štednji.
Kako bi vi kao nekadašnji viceguverner NBJ i zamenik ministra finansija prokomentarisali poslednji izveštaj MMF-a gde se kaže da je rast neuravnotežen?
- Rezultati su ipak vidljivi. I to kroz ostvaren realni rast BDP u prošloj godini od 5,7 odsto, a u ovoj se procenjuje oko sedam odsto. Takođe, inflacija je već drugu godinu jednocifrena, a očekuje se da 2010. bude četiri odsto. Ostvaruje se suficit konsolidovanog sektora države, privatizacija je ubrzana i zaustavljen trend kreditne ekspanzije. I javni dug je prepolovljen, a MMF-u smo vratili sredstvapre roka...
Povratak u realan bankarski svet
Koji su vaši razlozi da se iz javnog vraćate u bankarski sektor?
- Razloga ima više, ali, ukoliko ste u javnom sektoru bili prisutni kao predstavnik profesije a ne predstavnik određene partije, onda je to pitanje ocene da li je trenutak za vraćanje u realni bankarski svet dospeo. Često sam umela da se šalim na svoj račun i kažem da sam na privremenom radu u javnom sektoru. Veoma sam ponosna što sam bila deo tima koji je, između ostalog, u NBS i Ministarstvu finansija sprovodio važne projekte.
