Izvor: B92, 15.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja zbog visoke cene nafte
Beograd -- Srbija bi, u slučaju da cena sirove nafte na svetskom tržištu nastavi da raste, morala da se prilagodi novonastaloj situaciji.
Svake godine u Srbiji posle završenih poljoprivrednih radova, na više od tri miliona hektara zemlje ostane oko 12 miliona tona poljoprivrednih otpadaka, koji bi mogli da supstituišu oko 300 do 500 hiljada tona nafte, naveo je saradnik u PKS-u Branislav Gulan.
On je podsetio da se u vreme energetskih kriza u selima Srbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ukoliko je rod dobar, kukuruz ložio i koristio kao energent, jer je to bilo jeftinije od kupovine nafte i drva.
Sekretar Udruženja energetike i energetskog rudarstva Miroslav Ignjatović ocenio je da procene, iznete pre nekoliko dana, nisu realne, jer bi to predstavljalo preveliki, snažan uticaj na ekonomiju ne samo Srbije, već i celog sveta koji nije pripremljen za to.
"Prema mom mišljenju, te procene nemaju ekonomsku logiku, jer to bi previše negativno uticalo na svetsku ekonomiju, a samim tim, to bi imalo povratno dejstvo na proizvođače nafte, odnosno one koje vrše eksploataciju nafte", kazao je Ignjatović.
Ako nafta ipak dostigne cenu tri puta veću od sadašnje, bili bismo u istoj situaciji kao pre desetak godina, kada su plate bile pet evra, a cene benzina za naše uslove strahovito visoke, dodao je on.
Kao što je tada situacija bila prevaziđena, tako bi bilo i u ovom slučaju, rekao je Ignjatović i dodao da bi se građani morali prilagoditi novonastalim uslovima, kao što je manje korišćenje automobila.
Prema njegovom mišljenju, Srbija neće tu moći mnogo da uradi, jer ako bi se država odrekla i svih svojih nameta na benzin, to se neće amortizovati, jer mi ne možemo puno da se pripremimo za to - ne možemo da osposobimo domaće rafinerije da u dovoljnoj količini proizvode i evrodizel, a kamoli neki drugi vid energenata.
"Tek za godinu dana možemo očekivati prodaju rafinerije, a šta će biti sa drugim gorivima, drugim alternativnim izvorima energije, to ne možemo da znamo, pitanje biomase kod nas još uvek nije rešeno", rekao je Ignjatović.
U EU se biogoriva forsiraju ne samo zbog nadomeštanja nafte i naftnih derivata, već i zbog hiperprodukcije poljoprivrednih proizvoda, koja se na taj način reguliše, što kod nas nije slučaj, jer mi nemamo tu hiperprodukciju, zaključio je Ignjatović.
