Izvor: RTS, 23.Okt.2015, 08:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja, nekad i sad
Pre desetak godina mnogima je kraj oktobra bio najbolji period godine i tada se u mesecu štednje žnjela kamata na oročene devize od najmanje 10 odsto godišnje. I mnogi stranci su oročavali štednju u srpskim bankama jer je prinos bio višestruko veći nego u matičnim zemljama. Više nije tako a ni mesec štednje ne postoji, jer je visina kamata na devizne uloge u međuvremenu desetkovana.
Ukupna štednja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i dalje raste, posebno dinarska, a kamata na dinare dostiže i pet odsto pa je sada atraktivnija nego štednja u evrima. Za sigurnost po ulogu do 50.000 evra garantuje država a banke imaju dovoljno novca i rezervi za pokrivanje rizika poslovanja. Uostalom građani su zaduženi sa šest milijardi evra, daleko manje od sume koju su uložili pa su tako veći poverioci nego dužnici.
"Rast štednje je od sistemskog značaja za banke i domaći monetarni sistem pre svega zbog toga što kada imate situaciju kada raste štednja na domaće izvore finansiranja u odnosu pozajmljene izvore finansiranja iz inostranstva, imate i manje eksterne šokove", kaže šef monetarnih operacija NBS Branislav Zoraja.
Devizne rezerve nisu bile nikada veće a do kraja godine dodatno će se osloboditi 400 miliona evra usled smanjenja obavezne devizne rezerve.
Kada je reč o štednji od 2001. godine kada je ona bila oko 350 miliona evra već sledeće godina ona se udvostučavala. Usled svetske ekonomske krize malo se poljuljala ali već narednih godina poverenje štediša se povratilo, pa je domaća štednja sada preko 8,6 milijardi evra.
"Kada je 2008. povučeno oko milijardu evra za šest nedelja, to je bilo 15 procenata štednje i sa šest milijardi štednja je pala na pet milijardi evra. Od tih pet milijardi koliko je bilo u novembru 2008. godine došli smo do 8,7 milijardi koliko je bilo u oktobru", ističe sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Kamate na devizne uloge u proseku su oko jedan odsto, dok je na dinare pet odsto. Banke u Srbiji spuštaju kamate na deviznu štednju jer kao da ne znaju šta sa novcem, gde da tu štednju plasiraju i kome da daju nove kredite kada nivo kašnjenja u otplati pozajmica raste.
"Pad privredne aktivnosti je posledica toga, a onda pad privredne aktivnosti. Građani koji ne žele da uzimaju kredit, ne žele, oni koji žele su zaduženi i prosto to je jedan ozbiljan zastoj koji treba da se prevaziđe", kaže Dušan Uzelac sa sajta "Kamatica".
Iako je referntna kamata na evro u Evropi negativna, u okolnim zemljama kamata na štedne uloge u evrima iznosi oko tri odsto. To bi moglo da odvuče nekoliko hiljada deviznih štediša nerezidenata koji u ovdašnjim bankama štede oko 300 milona evra.
.jpg)
