Izvor: Politika, 11.Mar.2015, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja neće smanjiti javni dug
Mada MMF pozitivno ocenjuje preduzete mere vlade, neophodne su dublje reforme da bi Srbija za tri do četiri godine izašla iz krize
Naš trogodišnji aranžman sa MMF-om veoma je važan danas, a biće aktuelan i u naredne tri godine. To će iziskivati niz zahtevnih mera u pojedinačnim ekonomskim politikama i određene izmene u sistemu, što je uslov da se dobiju pozitivne ocene MMF-a posle tromesečnih kontrola predviđenih aranžmanom, ukazao je juče Stojan Stamenković, koordinator >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istraživačkog projekta časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta.
Nezavisno od ishoda aranžmana, Srbija će i na srednji rok imati probleme sa visokom zaduženošću, smatra Stamenković. Prema njegovim rečima, bez obzira na efekat mera štednje, „nivo javnog duga ostaće opasno visok”.
Ostalo je, međutim, nejasno, kako je rekao, zašto dokumenti aranžmana nisu objavljeni na sajtu naše vlade, budući da ih je bilo na sajtu MMF-a i da su pismo o namerama potpisali premijer, guverner i ministar finansija.
Umesto toga, sadržaj aranžmana ne samo da je ostao nepoznat javnosti dok ga nije usvojio Bord, nego se i posle toga u javnost pušta jedna po jedna informacija – rekao je Stamenković.
Valjda da bi se izbeglo jače uznemiravanje te javnosti. Nameće se pitanje, koji su to oštri zahtevi koje je u aranžmanu nametnuo Fond, a koje „neprijatne mere” je stavila naša strana, kao što je poskupljenje struje, da bi ih u javnosti „pokrila” aranžmanom.
Mada MMF pozitivno gleda na preduzete mere za sređivanje javnih finansija započete u 2014. godini, neophodni su dublji reformski napori radi postizanja stabilizacije, prevazilaženja fiskalnih rizika i vraćanja javnog duga na putanju održivosti, ukazao je Stamenković. Prema njegovim rečima, definisana su tri stuba: ozdravljenje javnih finansija, povećanje stabilnosti i otpornosti finansijskog sektora i sprovođenje sveobuhvatnih strukturnih reformi.
Insistira se na normalizaciji stanja u javnom sektoru – naglasio je Stamenković. – Što znači da se zahteva uklanjanje partijskih uprava koje izvlače novododatu vrednost i tako ga uništavaju. To nije bitno samo radi smanjivanja ili eliminisanja budžetskih izdataka za subvencije, nego i, što je važnije, aktiviranje novog izvora rasta srpske privrede. U odsustvu značajnijih domaćih i inostranih investicija, ovo je jedini dostupni izvor ubrzavanja privrednog rasta.
Stamenković napominje da postoje i rizici, koji ne zavise od naše ekonomske politike, zbog kojih će Srbija na duži rok biti visoko zadužena zemlja. Prvi test ovog rizika biće refinansiranje obveznica u vrednosti od 1,75 milijardi dolara koje dospevaju u 2017. i 2018. MMF ocenjuje da bi u odsustvu fiskalne konsolidacije rizik refinansiranja bio vrlo visok. Na prvom mestu, to su rizici u pogledu smanjivanja javnog duga.
-----------------------------------------------------------
Trebalo je sačekati sa uvođenjem akcize na struju
Stojan Stamenković smatra da je trebalo sačekati sa uvođenjem akciza na struju i da bi poskupljenje moglo biti bar upola manje.
– Ako je tačno da je priliv budžetskih prihoda bolji nego što se računalo prilikom predlaganje budžeta, akcize na struju su se mogle uvesti sistemski, ali sa stopom nula u ovoj, prvoj godini, kao što je to učinjeno u nekim drugim zemljama – rekao je Stamenković.
On je kazao da će povećanje cene struje za 15 odsto direktno uticati na rast potrošačkih cena za 0, 8 do 0,9 odsto, a sa indirektnim efektima popeće se iznad jedan odsto, što će se odraziti na realan pad potrošnje koja se već potiskuje naniže fiskalnom konsolidacijom.
Kad je godišnja inflacija manja od dva odsto, rekao je, poskupljenje struje bi moglo da bude upola manje.
-----------------------------------------------------------
Različito o prodaji Telekoma
Urednik MAT-a Vladimir Vučković ocenio je da je pravi trenutak za prodaju „Telekoma”, ,,jer je ta kompanija dostigla vrhunac i čak se nalazi na blago opadajućoj putanji.” On smatra da „Telekom”, u sledećih nekoliko godina ne bi mogao da izdrži konkurenciju, „jer mi uporno dokazujemo da nismo sposobni da imamo državu kao dobrog vlasnika”.
Stojan Stamenković saglasan je sa Vučkovićem i smatra da je prodaja „Telekoma” dobra stvar, ako je kupi kompanija kao što je „Dojče Telekom”.
Miladin Kovačević, međutim, smatra da je prodaja „Telekoma” imperativ, ali nije siguran da je sada baš pravi trenutak za to, jer je ekonomski oporavak još uvek slabašan, a samim tim i konjunktura.
On ističe i da država Srbije treba da zadrži određen obim vlasništva u „Telekomu” kako bi se zaštitile poverljive informacije.
A. Mikavica
objavljeno: 11.03.2015.
