Izvor: Politika, 20.Sep.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja ne može da pokrene ekonomiju
Da li je Stros-Kanov savet da nam je za izlazak iz krioze neophodan privredni rast dovoljan signal vladi za vođenje ofanzivnije ekonomske politike
Jedino uputstvo za izlazak iz krize koje je Dominik Stros-Kan, novi vladin savetnik i bivši direktor Međunarodnog monetarnog fonda, izrekao pre tri dana pred srpskom javnošću, bilo je da nas samo privredni rast vodi na put oporavka. Sve ostalo bilo je nedorečeno, pa i to kako taj napredak postići.
Kolika je korist od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << privrednog rasta Stros-Kan zna iz sopstvenog iskustva ne samo sa čelnog mesta te međunarodne finansijske institucije, već kao i ministara u francuskoj vladi. Vodeći resore industrije u periodu 1991–1993. i privrede, finansija i industrije od 1997. do 1998. ovaj političar socijalističke orijentacije doprineo je francuskom privrednom rastu. Njegove ministarske mandate obeležile su privatizacije javnih preduzeća – „Frans Telekoma” i„Er Fransa”, kao i velika poreska reforma.
Nije nebitna ni činjenica da su se vašingtonski konzervativni finansijski krugovi gotovo obradovali kada je morao da „abdicira” sa čelnog mesta MMF-a zbog seksualnog skandala, jer je po njihovom ukusu bio previše liberalan.
Međutim, od čelnih ljudi vlade koji su angažovali nesporno velikog finansijskog stručnjaka, za sada, ne stižupredlozi za privredni oporavak, već ono što se možda njima čini urgentnijim. Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić već je nagovestio da su pripremljena tri paketa mera vezana za javni dug, deficit i poresku politiku. Rečju, na delu je štednja kako bi se sprečio bankrot države.
Iz onog što su naši predstavnici izložili i s čim se pripremaju za budžet 2014. insistira se na gotovo vatrogasnim merama – štednji na svakom koraku. Smanjivanju deficita, ukidanju subvencija, gašenju nesposobnih firmi… Reklo bi se da su na delu dva potpuno različita koncepta za naš izlazak iz krize. Stros-Kan priča o rastu i razvoju, a nama, valjda zato što nam kuća gori ili što o sebi znamo više nego naš budući savetnik, kako nedavno reče prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, predstoje odricanja, znoj i suze.
U prilazu našoj krizi i mogućim lekovima Stros-Kana i naših sagledavanja postoji i velika vremenska razlika. Stros-Kan govori o dugoročnijim, a mi o hitnim merama.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da u našoj situaciji jeste hitno da smanjimo budžetski deficit koji uvećava javni dug i da se u tom smislu mora menjati poreski sistem, ali da su to samo kratkoročne mere i da bez ozbiljnijeg rasta proizvodnje i izvoza nema tog rasta o kome je Stros-Kan govorio.
– Ako se samo budemo bavili „prepakivanjem” stavki u javnim finansijama u smislu da onde uštedimo milijardu, na drugom mestu isto tako, da smanjujemo jedne, a povećavano druge poreze, sve te mere u srednjem roku ne mogu da daju rezultate. Ne mogu da izleče srpsku ekonomiju. Mi ćemo dogodine na kamate morati da platimo milijardu evra, što je čak tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ukoliko bi se dogodine ostvario rast BDP-a od tri odsto to znači da bi sve ono novo što smo stvorili morali da damo na kamate. Opet ćemo biti gde smo sada. Nama su potrebne mere za povećanje proizvodnje i izvoza, jer samo one mogu da nam omoguće rast od pet, šest odsto BDP-a koji je nama potreban – smatra Savić koji veruje da je Stros-Kanova uloga vezana baš za to i da su se on i čelnici vlade oko toga usaglasili.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da će jedan od prioritetnih zadataka novog savetnika biti da „prepakuje” skupe dugove države.
– Za Srbiju je ključna stvar što će Stros-Kan pokušati da „prepakuje” dug odnosno da nađe način da vrati skupe dugove, a posebno dug od 400 milijardi dinara koji imamo u trezorskim zapisima sa prosečnom kamatom od 10,6 odsto.To je najskuplji dug koji trenutno imamo i treba da pokušamo da dobijemo kredite koji su znatno povoljniji, pre svega od međunarodnih multilateralnih organizacija i od nekih prijateljskih zemalja, koji bi mogli da imaju kamatu od jedan do dva odsto – kaže Nikolić.
-------------------------------------------
Povećajmo donju stopu PDV
Komentarišući izjavu prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića da su pripremljena tri paketa mera vezana za javni dug, deficit i poresku politiku, Nikolić je rekao da je sa pitanjem dugova usko povezano i pitanje smanjivanja budžetskog deficita, koji svake godine čini prirast duga.
– Ako se smanji deficit javni dug neće puno rasti. Ukoliko uspemo da smanjimo deficit bilo manjom potrošnjom države bilo novim poreskim zahvatima, minus u državnoj kasi bi se smanjio u narednoj i u 2015. godini, što bi dovelo do toga da nam udeo javnog duga u BDP počne da opada – smatra Nikolić.
Po njemu, u pogledu promene poreske politike glavna mera mogla bi da bude povećanje donje stope PDV-a sa osam na deset odsto. Svi ostali poreski oblici su možda pravičniji, ali nisu izdašni. Velike pare se ne mogu prikupiti od poreza na imovinu, pored toga što to nije republički već lokalni prihod, a sličan je slučaj i sa oporezovanim platama.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 20.09.2013.
.jpg)
