Izvor: Politika, 08.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja na sigurnom
Guverner NBS i predstavnici banaka poručuju građanima da nema razloga da strahuju za uloge i da ne treba da ih povlače
Štediše mogu mirno da spavaju, uverava guverner Radovan Jelašić. U Narodnoj banci je 40 odsto rezerve od ukupne štednje „teške” 5,7 milijardi evra, pa banke mogu, ako im zatreba, da povuku gotovinu za isplatu. Da su ulozi sigurni i da nema potrebe da se podižu, građanima poručuju i bankari. Nijedna banka, kako tvrde, nije ograničila iznos >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za podizanje štednih uloga.
Za sada nema razloga da centralna banka interveniše da bi se finansijski sektor u Srbiji zaštitio od uticaja krize u svetu, niti da bankama smanjuje obaveznu rezervu da bi im povećala likvidnost, istakao je Jelašićna skupu posvećenom globalnoj finansijskoj krizi, koju je organizovao Ekonomski fakultet i beogradska „Ekonomist medija grupa”.
Srpske banke, pored visoke likvidnosti, od koje je trećina u gotovini, imaju najveću adekvatnost kapitala u Evropi, od 28 odsto. To je, uz visoku obaveznu rezervu i deviznu od 10 milijardi evra, za sada dovoljno. Za bezbednost štednih uloga, garancija je i vlasnička struktura, jer su osnivači 75 odsto banaka u Srbiji iz Evropske unije.
Slobodan Ilić,državni sekretar u Ministarstvu finansija,rekao je da su, uprkos tome što je Agencija za osiguranje depozita dokapitalizovana,ograničene mogućnosti da se iznos za štedne uloge do 3.000 evra,za koji država garantuje, poveća. Radna grupa, koju je vlada formirala da prati dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, najavio je, iduće nedelje će razgovarati sa predstavnicima banaka, investicionih i penzijskih fondova, kako bi se utvrdilokakve su posledice na finansijske institucije u Srbiji. Zadatak države je da pripremi budžet za iduću godinu koji će predvideti manju javnu potrošnju i deficit, kako bi se očuvala makroekonomska stabilnost, kao i propise koji će doprinositi povećanju atraktivnosti našeg tržišta za investitore. Država ispunjava te svoje zadatke, ali je, kako je rekao, zastoj u Skupštini, koja ne funkcioniše.
Građani neće značajnije osetiti posledice krize na svetskom finansijskom tržištu, ali privreda hoće, upozorili su bankari. Ona će imati manje izvora za finansiranje i to po većoj ceni.
Draginja Đurić, direktor Inteza banke i predsednik Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije, istakla je da na sastanku te asocijacije nije bilo reči o ograničenju podizanja štednih uloga. Banke su likvidne i mogu da servisiraju obaveze.
Predrag Mihajlović, potpredsednik Komercijalne banke, lidera u štednji, istakao je da građani i dalje ulažu novac, ali da ima i onih koji ga podižu, iako nema razloga za paniku. Nijedna banka, upozorio je, pa bila ona najveća na svetu, ne bi mogla da izdrži isplatu svih štediša odjednom.
Bankarski sektor je izuzetno likvidan, poručio je i Zoran Petrović, član borda Rajfajzen banke, ali banke ne drže sve pare u trezoru da bi ih isplatile odjednom, već koliko je potrebno. On je priznao da se oseća pritisak štediša da se ulozi isplate i apelovao da ne podležu psihozi koju seje globalna kriza. Kamate na nove kredite će biti veće, a visinu će odrediti dešavanjima u Evropi i SAD. Ono što Srbija treba da učini jeste da dobije bolji rejting od BB minus i tako smanji kreditni rizik, a sa njim će padati i marže
B. Dumić
----------------------------------------
Apel bankara
Predstavnici banaka Hipo Alpe-Adrija, Inteza, Rajfajzen, Komercijalne i Alfa bankepotvrdili su da ovih dana građani podižu uloge u značajnijem iznosu i naglasili da na to najviše utiče psihološki faktor.
Bankari su apelovali na ljude koji u javnosti komentarišu uticaj svetske finansijske krize na Srbiju da ne stvaraju paniku kod građana i da trenutna dešavanja ne koriste za političke obračune.
-----------------------------------------
Kurs se smiruje, dinar stabilan
Srednji kurs evra na međubankarskom deviznom tržištu trenutno je između 80,3 i 80,35 dinara i, za sada, nema potrebe da Narodna banka interveniše,jer se značajno smiruje, izjavio je guverner Jelašić, ubeđen da će tako biti i dalje, a ako zatreba NBS je spremna da interveniše.
Dinar je juče dodatno oslabio prema evru za 86 para, zvanični srednji kurs evra iznosio je 80,03 dinara, a dan ranije 79,17 dinara. Domaća valuta je od petka do juče oslabila prema evru za 4,3 odsto.
NBS je prekjuče intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom deset miliona evra kako bi predupredila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa, za razliku od ponedeljka kada je prodala 40 miliona evra.
Poslednji put srednji kurs evra bio je iznad 80 dinara krajem juna.
[objavljeno: 09/10/2008]
