Izvor: Politika, 21.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja i u najvećim svetskim kompanijama
Izveštaj kompanije „Ernst i Jang“ o tome kako 350 globalnih korporacija prilagođava recesiji svoju poslovnu strategiju i kako će se njihovi glavni prioriteti razvijati u narednih godinu dana
Početna tačka svakog poslovanja jeste gotovina i mnoge korporacije u svetu su već drastično „pritegle kaiš”. Skoro 40 odsto kompanija obuhvaćenih istraživanjem osetilo je znatno pogoršanje u poslovnom okruženju u svojim sektorima, dok je više od trećine ispitanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izjavilo da se konkurencija povlači, a broj bankrotstava raste.
To su rezultati istraživanja firme „Ernst i Jang" na uzorku od 337 članova upravnih odbora multinacionalnih korporacija (među kojima je više od polovine onih sa godišnjim prometom većim od 10 milijardi dolara) o uticaju svetske krize na njihove strateške ciljeve i metode poslovanja.
Trend smanjivanja troškova već je deo poslovne strategije. Preko 80 odsto ispitanika potvrdilo je da je već preduzelo opsežne analize uštede. Skoro dve trećine već je pokrenulo program redukcije broja zaposlenih, a više od polovine je racionalizovalo svoje IT troškove.
Kreditna kriza naterala je kompanije da potraže alternativne načine poboljšanja svoje likvidnosti. Skoro polovina svih ispitanih kompanija je iz tog razloga prodala ili ugasila neke delove svog poslovanja, 43 odsto je tragalo za alternativnim kratkoročnim finansijskim olakšicama, dok je 23 odsto razmatralo mogućnost reprogramiranja svojih dužničkih obaveza. Samo 25 odsto ispitanika priznaje da kretanje „keša" još nije razmatrano u njihovim kompanijama.
– Neizbežno je da će biti gubitnika u narednih 12 meseci, ali će se i pojaviti mali ali značajan broj čistih dobitnika – tvrdi Mark Oti, rukovodeći partner oblasti kompanije „Ernst i Jang" – EMEIA.
Istraživanje je pomno pratilo i kupce i lance snabdevanja i to sa dobrim razlogom, jer je više od polovine ispitanika osetilo opadanje kreditne sposobnosti njihovih kupaca (skoro 60 odsto ispitanika u Evropi), dok je više od polovine potvrdilo da su neki od njihovih ključnih kupaca u neprilikama, jer se produbio jaz između porudžbine i njene naplate.
Kompanije su prilagodile svoju strategiju novim okolnostima – skoro tri četvrtine ispitanika izjavilo je da su pažnju usmerili na ključne klijente, a preko 40 odsto se fokusiralo na razvoj novih proizvoda. Trećina je izjavila da ih strahovanja u vezi sa postojećim kupcima motivišu na širenje baze kupaca, a druga trećina je rekla da su poništili ugovore sa kupcima koji su im se učinili rizičnim.
Kada je u pitanju nabavka, ispitanici su se podelili po pitanju dve veoma različite strategije. Polovina kompanija je suzila svoju bazu dobavljača kako bi postigle povoljnije cene ili uslove, dok je druga polovina proširila svoju bazu dobavljača kako bi umanjili efekte neispunjenih obaveza od strane velikih dobavljača. Većina kompanija već uveliko komunicira sa svojim dobavljačima, pri čemu je polovina intenzivirala pregovore o uslovima plaćanja, dok više od četvrtine kompanija smatra da su njihovi glavni dobavljači suočeni sa finansijskim teškoćama.
– Nije trenutak da se kompanije ponašaju konzervativno ili neaktivno. Vreme krize daje šansu da se promene sprovedu brže i efikasnije nego u vreme prosperiteta – savetuje Kristijan Mulon, rukovodeći partner za tržišta u EMEIA.
U okviru ovog istraživanja, kompanijama je takođe postavljeno pitanje u vezi sa njihovim glavnim strateškim prioritetima u narednih 12 meseci. Velika većina je izdvojila zaštitu sredstava, poboljšanje učinka i restrukturisanje svog poslovanja kao prioritete. Sa aspekta upravljanja gotovinom, dve trećine kompanija je izjavilo da razmatra potpunu reviziju tekućeg upravljanja gotovinom kao i tokova gotovine, polovina razmišlja o uvođenju merenja obrtnog kapitala u projektovane ciljeve rukovodstva, dok je 36 odsto razmatralo mogućnost transformacije osnovnih sredstava u gotovinu.
Mogućnosti za uštedu korporacije će tražiti u nabavkama, prodaji i marketingu i IT sektoru (43 odsto).
Sa strateškog aspekta, 40 odsto svetskih i 53 odsto evropskih kompanija aktivno razmatra prodaju sporednih ili neprofitabilnih grana poslovanja i povećanu upotrebu objedinjavanja zajedničkih usluga, povećava „autsorsing", pravi strateške saveze i izmeštanje posla na lokacije sa manjim troškovima. Jedan deo korporacija, međutim, vidi recesiju kao priliku za proširenje – 34 odsto svetskih i 38 odsto evropskih korporacija u ovom trenutku razmišlja o strateškim akvizicijama.
Dok ispitanici na većinu razvijenih tržišta gledaju kao tržišta u stagnaciji, evidentirane su značajne i povoljne prilike na tržištima u razvoju. Kina, Indija, jugoistočna Azija i istočna Evropa smatraju se za delove sveta u kojima svetske kompanije očekuje najveći razvoj. Američke kompanije su prednost davale jugoistočnoj Aziji više nego Indiji, dok je kod evropskih bilo obrnuto.
– Uvidevši kako se ekonomska moć seli iz razvijenih ekonomija u ekonomije u razvoju, od zapada ka istoku i od severa ka jugu, jedan broj zemalja centralne i jugoistočne Evrope pokazao je potencijal za unapređenje rasta i privlačenje pažnje svetskog tržišta. Bez obzira na obim krize, kompanije će i dalje tragati za prilikama da se što više angažuju na ovim tržištima, naročito zbog toga što će procenjene vrednosti akvizicija verovatno biti znatno ispod sadašnjeg nivoa – misli Kristos Glavanis, rukovodeći partner CSE oblasti u kompaniji „Ernst i Jang".
U.E.R.
-----------------------------------------------------------
Predlozi za vladu
Deo izlaganja koji će „Ernst i Jang" imati na prvom okruglom stolu Internacionalnog biznis sektora u Srbiji, 29. aprila u Beogradu, organizuje „Alliance International Media Group" u saradnji sa Savetom stranih investitora.
Cilj je da strani investitori, lideri najvećih stranih kompanija i predstavnici diplomatskog kora iznesu svoje predloge Vladi Srbije, kako bi se izašlo iz svetske ekonomske krize sa što manje štete.
[objavljeno: 22/04/2009]
