Izvor: Blic, 01.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja i recesija
Odasvud se čuju preporuke da je potrebno da se štedi više. Ovo je, kaže se, zato što se očekuje recesija, ili bar usporavanje rasta, pa je potrebno pripremiti se za to. Naravno, ako se povećaju privatna i javna štednja, smanjenje privredne aktivnosti, pa tako i usporavanje rasta, praktično su neizbežni.
Zbog toga se u svim zemljama razmišlja o merama kako da se održi postojeći nivo ili rast potrošnje, jer se sada može manje računati na to da je finansiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << banke kreditima. U Srbiji je situacija drukčija. Zašto?
Prvo, dakle, o uzrocima i posledicama. Niža stopa rasta, koja je najavljena čak tako da je rečeno da bi trebalo očekivati recesiju sledeće godine, nije uzrok, već posledica. Uz put, recesija je, tehnički rečeno, kada privreda ima negativnu stopu rasta najmanje dva kvartala uzastopno, dakle ako se privredna aktivnost smanjuje (ne ako raste sporije) bar pola godine. Zašto bi moglo da dođe do recesije u Srbiji?
Najviše iz dva razloga. Najpre, potrebno je usporiti rast cena. Ovo više nije problem u većini razvijenih zemalja, jer pad potrošnje, usled poskupljenja finansijskih sredstava, dovodi do smirivanja inflacije. U Srbiji je to problem zato što se inflacija držala pod kontrolom apresijacijom dinara, a otežani pristup finansijama iz inostranstva podstiče depresijaciju dinara, što ima za posledicu pritisak na inflaciju. Da bi se rast cena bar stabilizovao, a biće potrebno i da se smanji, monetarna politika mora da bude još restriktivnija sa ciljem smanjenja domaće tražnje, a to će reći potrošnje i investiranja. Dok se u razvijenim zemljama teži ekspanzivnoj monetarnoj politici, jer inflacija nije problem, već je problem recesija, u Srbiji je neophodna još restriktivnija monatarna politika, jer je inflacija još uvek problem. Centralna banka se našla, što bi se reklo, u raskoraku, zato što je vodila pogrešnu i neefikasnu politiku stabilizacije.
Drugi je razlog u potrebi da se konsoliduje budžet. Opet, u većini zemalja koje se suočavaju sa pretnjom recesije, teži se povećanju javne potrošnje. Budući da je otežan rast privatne potrošnje, jer je otežan pristup zaduživanju, javna potrošnja će se povećavati da bi se nadoknadio pad u privatnoj potrošnji. Drukčije rečeno, domaćinstva i preduzeća će povećati štednju, jer su uslovi finansiranja pogoršani, a budžeti će povećati potrošnju, ako je potrebno i povećanjem budžetskog deficita, kako bi doprineli održavanju privredne aktivnosti, a ako je moguće i njenom oživljavanju.
U Srbiji će morati da štedi i javni sektor, jer nema uslova za povećanje i onako značajnog fiskalnog deficita. Ovo zato što se planiralo sa fiskalnom ekspanzijom svake vrste – od investicija do penzija i do jačanja vojske. Tako da se sada mora štedeti, kada bi upravo bilo potrebno trošiti, jer država ne može da se dodatno zaduži, između ostalog i zato što bi to podstaklo inflaciju, budući da zaduživanje u inostranstvu nije moguće. Dakle, Srbija će ući u recesiju zato što mora da poveća i privatnu i javnu štednju, a neće štedeti zato što je u recesiji.
Jedan mogući izlaz jeste ono što je učinila Mađarska: pozajmiti novac od Međunarodnog monetarnog fonda da bi se vodila manje restriktivna monetarna politika, održao kurs i podstakla privatna potrošnja. Država će morati da štedi u svakom slučaju.
