Izvor: B92, 26.Okt.2015, 08:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Štedite u RSD, kamate na EUR neće skoro gore"
Put ka ozdravljenju finansijskog sistema kakav mi imamo, je put u kome će i štediše sve više štedeti u domaćoj valuti, što je isplativije, kaže Dejan Šoškić.
Šoškić, koji je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu je poručio domaćim štedišama da zbog slabih efekata mera koje je donela Evropska centralna banka, ne treba skoro očekivati rast kamatnih stopa u evrima.
"Zdrav finansijski sistem zahteva mnogo veći nivo štednje u domaćoj valuti. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ako se većinom štedi u domaćoj valuti, onda se smanjuju valutni rizici u ukupnom finansijskom sistemu i što imate manje rizika u finansijskom sistemu, finansijske institucije i finansijsko posredovanje postaje jeftinije", rekao je Šoškić Tanjugu, povodom predstojeće Nedelje štednje.
Objašnjavajući smisao prikupljanja depozita u domaćoj valuti, Šoškić je naglasio da je to uslov da bi došlo do ozbiljnijeg snižavanja kamata na kredite i cene provizija koje plaćamo bankama, napominjući da sve to što plaćamo bankama za usluge jednim delom pokriva i dodatni rizik koji postoji u našem bankarskom sistemu, a to je valutni rizik.
"Zašto? Zato što mi kao građani najčešće štedimo, a ja bih rekao nažalost, u stranoj valuti, nemajući poverenje u domaću iako je doba hiperinflacije već 20 godina iza nas. Nikako da se ponovo uspostavi to poverenje i ta težnja da ljudi štede u devizama, zapravo kreira izvore finansiranja za banke u devizama, pa banke onda prirodno žele da prebace taj valutni rizik na svoje korisnike kredita", objasnio je Šoškić, koji je i bivši guverner NBS.
Zbog toga su krediti sa deviznom klauzulom sa sobom nose rizik zbog mogućnosti da se promeni kurs te strane valute, što su najbolje iskusili korisnici kredita indeksiranih u švajcarskim francima, podsetio je Šoškić.
"Dakle, put ka ozdravljenju finansijskog sistema, kakav ima naša zemlja, jeste put u kome će i štediše sve više štedeti u domaćoj valuti i to je, kao što znamo, isplativije, što se vidi u raznim fazama prethodnih godina kada su pravljene komparativne analize, što NBS redovno čini da bi predočila šta je isplativije - štednja u dinarima ili u devizama", naveo je ugledni ekonomista.
Iz tih analiza bilo je evidentno da je štednja u dinarima bila isplativija, i ujedno doprinosi stabilizaciji finansijskog sistema zemlje, smanjenju rizika u finansijskom sistemu i takođe može uticati na smanjenje cene zaduživanja kod banaka, kroz pad kamatnih stopa i cene bankarskih usluga gradjanima i privredi, naveo je Šoškić.
Komentarišući negativnu baznu kamatu Evropske centralne banke na evro, što je uslovilo da i kamate na depozite u evrima u bankama u Srbiji budu oko jedan odsto godišnje, Šoškić je ocenio da se trenutak rasta kamata u evrima možda odlaže, jer se pokazalo da plan ECB o upumpavanju oko 60 milijardi evra u banke u EU nije dao očekivane rezultate.
Postoji mogućnost da će se početak rasta kamata možda dodatno produžiti ili će se povećati količina novca koji se upumpava u bankarski sektor evrozone, ocenio je Šoškić i podsetio da je ECB prvobitno planirala da podstakne rast privrede EU preko finansijskog sektora upumpavanjem preko 1.000 milijardi evra.
"To je i poruka za naše štediše, koji razmišljaju da li da štede u jednoj ili drugoj valuti. U evrima uskoro ne treba očekivati rast kamatnih stopa", poručio je bivši guverner NBS.
Na pitanje da li će dinar ostati stabilan u narednom periodu, Šoškić je rekao da veruje, ukoliko kreatori ekonomske politike u zemlji nastoje da održe makroekonomsku stabilnost, kroz fiskalnu konsolidaciju i rast izvoza i ekonomske aktivnosti, da će sve to doprineti stabilizaciji kursa.
NBS ima dovoljno deviznih rezervi da može da spreči kratkoročne oscilacije deviznog kursa, koje centralna banka ne treba da sprečava u potpunosti, jer to nije monetarni režim u kojem se nalazi naša zemlja, zaključio je Šoškić.
