Izvor: Politika, 15.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Štediše traže zaštitu od države

Obimnija garancija i ukidanje poreza na kamate od štednih uloga u evrima bi se isplatili i bankama i državi

Ulozi štediša u Srbiji ove godine su povećani za oko milijardu evra, ali je svetska kriza uterala strah u kosti plašljivijima, pa ih neki i povlače. Guverner Radovan Jelašić se nada da to neće dugo trajati i da će visoke kamate, sedam do devet odsto na evre, više privući štediše nego što će ih kriza uplašiti.

Osluškujući štediše, „obimnija” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << garancija Narodne banke i ukidanje poreza na kamate od štednih uloga u evrima i te kako bi se isplatili. I bankama i državi. Tako ušuškanoj štednji ni aktuelni finansijski uragani ne bi naudili.

Temom državnih garancija za štednju bavili su se čak i poslanici u srpskom parlamentu. Osigurani iznos za oročenu štednju trebalo bi povećati sa 3.000 na 20.000 evra, predložila je opozicija, mada računice nekih od njih kažu da bi država mogla da„pokrije” najviše 7.500 evra po ulogu. Sa takvim idejama slažu se i pojedini ekonomisti, jer je povećanje štednog limita u bankama za čiju isplatu garantuje država, uveravaju, psihološki veoma važno.

Osnovni cilj sistema osiguranja – zaštita sitnih štediša je ostvaren, budući da je po jednom deponentu u jednoj banci u Srbiji 80 odsto štediša koji imaju depozite do 3.000 evra, kaže za „Politiku” državni sekretar u Ministarstvu finansija dr Slobodan Ilić.

Agencija za osiguranje depozita prati strukturu štednje, sa zadatkom da signalizira kada trenutno važeći iznos osiguranja uloga bude nedovoljan da potpuno pokrije najveći broj malih uloga. Pored redovnog sagledavanja strukture štednje uzeće u obzir i strah građana zbog globalne finansijske krize, kao i preduzete mere susednih zemalja, nakon čega će vladinoj radnoj grupi dati predlog, ako bude potrebe, da se podigne visina osiguranog iznosa štednih uloga građana.

Dr Dejan Šoškić je ocenio da je to uobičajena mera koja se primenjuje da bi se sprečila panika: „ Ljudi bi se umirili i ne bi u tolikoj meri izlagali banke nepotrebnim likvidnim stresovima. Ovako, već danima iz banaka više odnose novca nego što ulažu i sve se češće dešava da za relativno male iznose kažu da morate da sačekate ili da najavite isplatu. A to, ipak, nije normalna situacija". On tvrdi da je i bez finansijske krize odavno trebalo povećati garantovani iznos štednje, bar na 5.000 evra, da se približimo limitu koji je do krize preporučivala EU – 20.000 evra.

Limit državne garancije za štednju, smatra dr Đorđe Đukić, trebalo bi da prati rast bruto društvenog proizvoda i da bude barem na nivou dvostrukog iznosa BDP po stanovniku. Ukoliko je, međutim, kriza sistemska, adekvatna zaštita ne postoji, dodao je taj ekonomista. Od 5,7 milijardi evra devizne štednje oko 2,3 milijarde je na ime obavezne rezerve deponovano kod NBS, a tako rigorozni propisi,uverava, ne postoje nigde u svetu. Tim novcem, ukoliko zatreba, uvek se mogu isplatiti štediše.

Najlakše je povećati garantovani iznos, ali to povećava i troškove. Jer, banke bi morale da plaćaju veće premije osiguranja, a to bi kroz veće kamate na kraju platili korisnici kredita, obrazložio je Đukić. U SAD je uvedena garancija na celokupne štedne iznose, ali se sistemskoj krizi i dalje ne vidi kraj. A kod nas nije sistemska, jer je, ukazuje, bankarski sistem stabilan.

Uz povećanje osiguranog iznosa uloga trebalo bi urediti ceo sistem zaštite depozita jer je, kako ocenjuje dr Boško Živković, pomalo arhaičan. Sve banke ne bi trebalo da plaćaju istu premiju, već bi rizičnije morale da izdvoje više novca. Ukidanje ili bar smanjenje poreza na kamatu od štednje je poželjno, preporučuje Živković, jer će se do stranih izvora sve teže dolaziti i zato je važno da se preusmerimo da domaće.

Mada bi bilo dobro da država poveća osigurani iznos depozita, direktor Marketinga Komercijalne banke Goran Milićević smatra da to nije i neophodno. Devizne rezerve su veće od štednje i ništa ne bi izgubili ni bankarski sistem, koji je stabilan, ni država, a veća državna garancija bi doprinela da se smanji pritisak na banke.

Pojedini ekonomisti, međutim, smatraju da državna garancija ne predstavlja apsolutnu zaštitu uloga i da sigurnost donosi dobar bankarski sistem. Generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić podseća da banke na računima kod NBS imaju 515 milijardi dinara, dok ukupne obaveze za štednju iznose 430 milijardi dinara. To znači da banke u svakom trenutku mogu da ispune obaveze prema štedišama. Možda u eri svetske krize deluje nestvarno, ali štednja je u Srbiji sigurna i bez naročitih garancija države.

Pre nego što je krenuo put Vašingtona, guverner je poručio: „Da mene pitaju štediše šta da rade, rekao bih im da odu na posao, pripreme lep ručak, prošetaju Knez Mihailovom, jer gotovine ima dovoljno u bankama i ne vidim nikakav razlog da neko uzme evre iz banke i nosi ih u džepu”.

Koliko se bankama veruje, pokazaće suma štednih uloga koji će ostati na knjižicama 31. oktobra, svetskog Dana štednje, kao i iznos uloga prikupljenih posle tog datuma.

Biserka Dumić

---------------------------------------------

Porez na kamatu upola manji

Upitan kada će biti ukinut porez na deviznu štednju, Slobodan Ilić je rekao da predložene zakonske izmene predviđaju smanjenje stope poreza na kamatu sa 20 na 10 odsto. Prihodi koji se ostvare po ovom osnovu biće izuzeti iz poreske osnovice godišnjeg dohotka građana koji se oporezuje.

Od brzine rada Skupštine, dodao je državni sekretar za finansije, zavisiće kada će izmene početi da daju efekte.

----------------------------------------------

Vlade povećale zaštitu

Proteklih dana Irska, Mađarska, Slovačka, Italija, Austrija" odlučile su da osiguraju celokupne iznose štednje svojih građana. Učinila je to i vlada Nemačke, čiji građani na štednim knjižicama i tekućim računima imaju više novca nego što iznose kineske devizne rezerve. Taj iznos premašuje 1.600 milijardi evra. Istu odluku donela je i vlada Slovenije koja je garancije za štednju sa 22.000 evra povećala na neograničen iznos.

I neke druge zemlje znatno su povećale štedne iznose za čiju sigurnost garantuje država – Švedska i Rumunija na 50.000, Litvanija na 100.000, a Norveška na 250.000, a BiH na 5.000 evra.

[objavljeno: 16/10/2008]

Nastavak na Politika...