Izvor: Vostok.rs, 08.Avg.2012, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štedeti ili trošiti?
08.08.2012. -
Dok evropski lideri diskutuju kako je bolje savladati finansijsku krizu – jačajući mere budžetske štednje ili naprotiv aktivnije investirajući u dugoročne projekte i stimulišući potražnju, obični evropljani su izgleda napravili svoj izbor. Prema podacima lista Vol Strit Džornal stanovnici evropskih zemalja prelaze na režim rigorozne štednje. Radi se o smanjenju nabavki namirnica i industrijske robe što vodi smanjenju poslovne aktivnosti, a prema tome i produbljivanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << krize.
O zavrzlamama ovog začaranog kruga piše naš posmatrač Petar Iskenderov.
- Ove godine se očekuje smanjenje suma koje potroši prosečna evropska porodica za hranu za 2,7 %. Stvar je u tome što potrošači aktivno koriste trgovinske usluge preko interneta. Pored toga smanjuje sa asortiman robe koja se kupuje.
To što stanovnici zemalja evrozone odustaju od poseta restoranima i skupim supermarketima izgleda opravdanom merom za prevladavanje krize samo na prvi pogled. Jer upravo rast kupovne moći može da uključi antikrizne mehanizme, podstakne rast proizvodnje i sfere usluga.
Ovu ideju je najdetaljnije objasnio ovih dana italijanski list L Espresso. Njegov autor Luiđi Zingales se odlučio na nedvosmislen poziv: „Došlo je vreme da se nezaposlenima daju pare“. Po mišljenju lista ekonomija Italije i drugih zemalja Južne Evrope rizikuje da propadne zbog suviše strogih mera štednje. Isto mišljenje deli predsednik Argentine Kristina Fernandes Kiršner koja je pozvala sunarodnike da manje štede i više troše da bi nacionalna privreda dobila impuls razvoja bez koga je nemoguće savladati krizu. Među evropljanima sličnih pogleda pridržava se novi predsednik Francuske Fransoa Oland. Pa i u SAD sve više interesuje indeks potrošačke aktivnosti nego diskontne stope i cene nafte. A federalni kancelar SRN Angela Merkel i dalje smatra budžetsku štednju ne samo najboljim već jedinim sredstvom za prevladavanje finansijske krize u Evropi.
Međutim danas je situacija potpuno suprotna i zasada nema preduslova za njenu korenitu promenu istakao je u razgovoru za Glas Rusije rukovodilac odeljenja za političke integracije Instituta Evrope RAN Nikolaj Kavešnikov.
- Sa jedne strane je jasno da ako je budžet zemlje deficitan; a ova ili ona zemlja ima veliki državni dug - rashode treba smanjivati. Sa druge strane sigurno je i to da smanjivanje tekućih rashoda podriva budući ekonomski rast. To se dešava pored ostalog i zbog rasta nezaposlenosti. To su osnovi ekonomske nauke. Evropski lideri i rukovodioci vodećih evropskih finansijskih institucija dobro razumeju ova dva scenarija. Međutim izgleda da u nastaloj situaciji začaranog kruga niko ne zna tačno šta da radi.
Nedavno je i Evropska komisija konstatovala da je glavna pretnja po ekonomije evropskih zemalja rast nezaposlenosti i smanjena potrošnja. Ali zasada evropske lidere više brine spasavanje bankarskog sistema nego prosečnog evropljanina.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
