Izvor: Blic, 29.Jul.2012, 09:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stečajem beže od vraćanja dugova

Najveći broj firmi koje su u stečaju dovedene su u mat-poziciju zato što vlasnici tih preduzeća koriste stečaj da bi izbegli namirivanje dugovanja a operativni biznis nastavljaju u firmama pod drugim imenom, upozoravaju sagovornici “Blica”. Zbog toga što poverioci ne uspevaju da naplate potraživanja, najviše strada ostatak privrede, ali i građani. Privreda pred kolapsom

Stečaj u TV Čačak poslednji je u nizu takvih slučajeva na koje je pala senka sumnje. Posle proglašenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stečaja u ovoj medijskoj kući, zbog čega su zaposleni dobili otkaze, Sindikat novinara Srbije zatražio je preispitivanje ovog slučaja, jer je “dug za samo nekoliko dana narastao sa 28 na 42 miliona dinara, što otvara sumnju da je vlasnik i lična dugovanja i dugove drugih firmi prijavio kao dug ove televizije”.

Ovakvih slučajeva tokom privatizacije bilo je puno, ali ima i onih u kojima su vlasnici gasili preduzeća da ne bi plaćali poreze i druge obaveze prema državi, te dugove bankama.

Podaci Poreske uprave pokazuju da će država zbog firmi u stečaju izgubiti preko 250 milijardi dinara poreskih prihoda, imajući u vidu da je nemoguće naplatiti 190 milijardi dinara kod preduzeća koja su u stečajnom postupaku, kao i 43 milijarde od onih koji su izbrisani iz APR-a zbog automatskog stečaja.

Saša Radulović, stečajni upravnik, tvrdi da je kod najvećeg broja firmi stečaj namerno izazvan, i on na sledeći način objašnjava mehanizam kojim vlasnici preduzeća svesno dovedu firmu do ruba propasti.

- Tokom privatizacije vlasnik kupuje preduzeće čiju imovinu zalaže kao garanciju za uzimanje kredita, pri čemu se vrednost imovine uglavnom preceni. Kada dovede sebe u situaciju da ne može da otplaćuje pozajmicu, onda operativni biznis, kao i imovinu koja nije pod hipotekom izmešta u neku drugu firmu i pušta društvo u stečaj - objašnjava Radulović.

Jedini mehanizam koji Poreska uprava ima jeste bolja kontrola i prinudna naplata javnih prihoda dok se obaveze ne nagomilaju.

- Mi kao organ ne možemo da imamo uvid u to ko su poverioci, ko su kupci, da li firma posluje sa inostranstvom ili ne - objašnjava za “Blic” Dejan Vidojević, zamenik direktora Poreske uprave.

Pritisak na stečajne upravnike

Stečajni upravnici su uvek izloženi pritisku jer bivšim vlasnicima nikako ne odgovara da upravnik vrši pobijanja štetnih pravnih poslova zato što ukoliko se to učini, onda u stečajnoj masi ostaje veći iznos koji se raspodeljuje poveriocima. Takođe im ne odgovara ni da stečajni upravnik otpiše fiktivna potraživanja, jer u tom slučaju ima manje poverilaca, pa će svaki od njih dobiti veći iznos, objašnjava Saša Radulović.

Nastavak na Blic...