Izvor: Blic, 01.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stečaj za 70 velikih firmi
Stečaj za 70 velikih firmi
BEOGRAD - Za mnoge neočekivani stečajni postupci pokrenuti u 'Generaleksportu' i 'Beku', preduzećima čija imovina obezbeđuje otplatu dugova, neizbežno su pokrenuli pitanje pozadine stečajnih postupaka i stvarnih namera onih koji ih sprovode.
- Stečajni postupci će očistiti privrednu sliku Srbije i mislim da će se pokazati da imamo samo 10.000 do 15.000 preduzeća koja stvarno egzistiraju. Čitava priča o stečaju se vrti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oko 70-ak velikih preduzeća koja su prezadužena, a stečajevi će omogućiti da se ogromni balast dugova ispumpa na prihvatljivu meru za potencijalnog kupca - kaže za 'Blic' Aleksandar Vlahović, ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije, odbijajući da navede neka od preduzeća koja su pred stečajem.
- Sadašnji postupci teku sporo, sumnjivo, mutno, jer postoji stečajna regulativa koja to sada omogućava. U sadašnjem zakonu postoji klauzula koja omogućava stečajnom upravniku da po diskrecionom pravu uđe i u pojedinačne pregovore o prodaji preduzeća - kaže Vlahović.
Milena Arežina, bivši predsednik Trgovinskog suda, inače zaduženog za sprovođenje stečajnih postupaka preko Stečajnog veća, objašnjava da 'iako je ozdravljenje preduzeća moguće putem prinudnog poravnanja, uz saglasnost poverioca, u praksi je do toga teško doći'. - Namera je, koja traje već godinama, a sada je u završnoj fazi, da se putem stečaja društvena imovina prevede na najbrži način u privatne ruke - tvrdi Arežina.
Sličnog mišljenja je i Branislav Čanak, predsednik UGS 'Nezavisnost', koji tvrdi da je kod nas opravdana sumnja da je 'stečaj samo trik da se društveno prelije u privatne džepove'.
- Bankrotstvo je u normalnim tržišnim uslovima neka vrsta ekonomske eutanazije, jer se prodajom imovine preduzeća i isplatom poverioca, onome ko je bankrotirao omogućava da, ukoliko je preostalo sredstava iz stečajne mase, započne novi posao. Kod nas se to retko dešava - objašnjava Čanak.
Ministar Vlahović pominje slučaj stečaja u 'Beku'.
- Ja sam iznenađen odlukom Trgovinskog suda u Beogradu. Ne mogu da verujem da zbog duga od 120 miliona dinara, koji 'Beko' može da namiri prodajom svoje dve prodavnice u Knez Mihailovoj ulici, sud donese odluku o stečaju, a da se nije pružila prilika preduzeću da izvrši poravnanje duga. Pokazalo se da kad god firma ima atraktivnu imovinu, stečaj ne ide dobro, i postoji sumnja da je firma otišla pod stečaj da bi neko mogao da parča imovinu. To nije dobro, a ja još nisam video nikakvo ekonomsko obrazloženje za stečaj 'Beka'. Očekujem da će Viši trgovinski sud, kojem se žalio 'Beko', dati ekonomske razloge za i protiv ove žalbe - ističe Vlahović. Branislav Čanak navodi kao jedan od najnegativnijih primera stečajnih postupaka onaj sproveden u preduzeću 'Srboštampa' u decembru prošle godine, kada je direktor tražio od Trgovinskog suda sprovođenje stečaja, a sud to po hitnom postupku odobrio, zbog duga od 359.000 dinara ili 0,7 odsto vrednosti samog preduzeća.
- Naravno da u ovakvim slučajevima sumnjamo na marifetluke iza kojih bi mogao da stoji sam direktor, jer mislim da nema slučaja u svetu da je zbog tako minornog duga pokrenut stečaj - tvrdi Čanak.
Uvođenje stečajnog postupka, kako objašnjava Milena Arežina, automatski znači ostajanje bez posla za sve radnike, osim za malobrojne (pre svega iz administracije), koje stečajni upravnik po svom nahođenju pozove da nastave s radom.
- Uprkos crnim prognozama, ne mislim da će bez posla ostati više od 100.000 ljudi, najvećim delom kroz stečaj, delom kroz privatizaciju. Mi kao Vlada imamo generalno filozofiju socijalnog programa koji realizujemo svakog dana, a u ovoj godini u Tranzicionom fondu je 7,5 milijardi dinara odvojeno za socijalne programe - kaže ministar Vlahović.
U Sindikatu UGS 'Nezavisnost' izražavaju bojazan za sudbinu radnika koji na ovaj način ostanu bez posla. - Bojim se da zbog ubrzanog postupka stečaja koji predviđa novi zakon neće biti dovoljno vremena da se naprave kvalitetni socijalni programi za ljude u tim preduzećima - ističe Branislav Čanak. K. Preradović Potreban novi zakon
Ekonomista Milan Kovačević smatra da nam je potreban novi zakon o stečaju, jer je 'sadašnji neadekvatan tranziciji'.
- Čak se ni postojeći zakon nije primenjivao striktno, pa su, na primer, izmišljeni radni stečajevi - kada preduzeće posluje, a u stečaju je. Zatim su izmišljeni nekakvi predstečajni postupci o kojima je odlučivao isključivo sudija, što je nezamislivo. Preduzeća sa nagomilanim dugovima samo stvaraju 'čepove' u privredi i stvara se opšti problem. Za sama preduzeća koja imaju dugove bolje je da što pre odu u stečaj, nego da radnici godinama ne primaju plate i nemaju doprinose. Političari će sada pokušati da umanje problem, ali oni se već napravili štetu time što ranije nisu doneli nov zakon i sprečili gomilanje dugova - tvrdi Kovačević. Lešinari društvene imovine
- Stečajnog upravnika postavlja Stečajno veće Trgovinskog suda, a on uz njihovu saglasnost ima pravo da rasprodaje imovinu preduzeća putem licitacije ili slobodne pogodbe i to kod nas uvek prođe mimo očiju javnosti i bez ičije kontrole. Kod nas su svi stečajni postupci kriminalizovani, a stečajni upravnici su lešinari društvene imovine - tvrdi Arežina.
