Izvor: Politika, 23.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stečaj po kratkom postupku
Novi zakon o stečaju trebalo bi da bude efikasniji u pogledu dužine trajanja, namirenja poverilaca i visine troškova
Ukidanje stečajnog veća da bi se skratilo trajanje stečaja, smanjenje predujma za pokretanje postupka, umanjenje troškova, jačanje ovlašćenja i odgovornosti poverilaca, ali i stečajnog upravnika...
To su samo neke od novina koje propisuje budući zakon o stečaju. Ovaj propis baziran je na efikasnijoj naplati potraživanja i uvođenju fleksibilnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mehanizama u sprovođenju stečaja, rečeno je na jučerašnjoj panel diskusiji o nacrtu ovog zakona, koji je urađen u saradnji Ministarstva ekonomije i USAID programa za reformu stečajnog i izvršnog postupka.
Reč je o reformskom zakonu, jednom u nizu dokumenata obuhvaćenih giljotinom ili sečom suvišnih, zastarelih ili neprimenljivih propisa, koja bi trebalo da bude okončana do kraja ove godine. Sada je, prema rečima Nebojše Ćirića, državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije, pravi momenat za donošenje novog zakona o stečaju, jer će on omogućiti privredi da se lakše suoči sa ekonomskom krizom.
– Privreda ima problem sa likvidnošću. U javnosti se navodi da je 60.000 preduzeća nelikvidno, ali se gubi iz vida činjenica da je svega 22.000 velikih firmi. Ostalo su preduzetnici, a oko 10.000 preduzeća je blokirano već više od tri godine – rekao je Ćirić.
Praksa je pokazala da je u Srbiji pokrenut relativno mali broj stečajeva, s obzirom na nivo likvidnosti u privredi. Prema podacima NBS, nesolventnih preduzeća je bilo 6.373 više od tri godine, a pokrenuto je svega 1.000 stečajeva.
– Novi zakon treba da u uslovima finansijske krize obezbedi jednostavnije i brže mehanizme za finansijski oporavak poslovanja kad god je to moguće, a tamo gde nije da još više ubrza postupak ponovnog vraćanja u upotrebu sredstava i imovine. Stečaj ne treba da bude bauk već ga treba koristiti za blagovremeno reagovanje na finansijske teškoće u poslovanju – rekao je Branko Radulović, savetnik za regulatornu reformu Vlade Srbije.
Osim ukidanja stečajnog veća i davanja većih ovlašćenja stečajnom sudiji, novina je i to da će stečajni upravnik biti imenovan kompjuterskim slučajnim odabirom sa liste aktivnih upravnika koju redovno ažurira Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Prvi put se uvodi i obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti za stečajne upravnike, a minimalni predviđeni iznos je 30.000 evra, plus dopunsko osiguranje na teret stečajne mase.
Prema rečima Luke Andrića, koordinatora radne grupe i savetnika ministra ekonomije, uticaj poverilaca čija su potraživanja osporena biće sprečen, a ukoliko poverilac ne pokrene parnicu za utvrđivanje potraživanja prestaje mu članstvo u odboru. „Ćutanje” će biti tretirano kao pristanak i smatraće se da je odbor poverilaca saglasan sa predlogom stečajnog upravnika ako na predlog nije reagovao u propisanom roku.
– Predujam za pokretanje postupka biće smanjen. U predujam će ulaziti samo troškovi obaveštavanja poverilaca, angažovanje stečajnog upravnika i fizičko obezbeđenje. Izričito je propisano da se uplaćeni predujam smatra troškom postupka i da se prioritetno vraća poveriocu, na primer čim na računu stečajnog dužnika bude dovoljno sredstava. Dosadašnji visoki i neujednačeni troškovi verovatno su razlog što imamo 120 novih postupaka, 15.000 do 20.000 nelikvidnih firmi – istakao je Andrić.
Ukoliko dužnik nema dovoljno imovine za pokriće troškova postupka, on se zaključuje i firma se briše iz registra.
Prema nacrtu zakona i dalje postoje dva vida sprovođenja stečaja – kroz bankrot i reorganizaciju.
Kako se do sada odugovlačilo sa usvajanjem plana reorganizacije, predviđeno je da se istovremeno sa pokretanjem stečaja podnese i plan. Kod unapred pripremljenog plana reorganizacije nema podnošenja prijava potraživanja, nema dugotrajnog stečajnog postupka, troškovi su mnogo manji, a preduzeće ako poverioci usvoje plan započinje „novi život” sa reorganizovanim obavezama.
M. Avakumović
[objavljeno: 24/04/2009]
