Izvor: B92, 22.Apr.2015, 11:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stečaj ne mora biti propast
Suočene s tranzicijom gotovo da nije bilo vlasti koja nije radnike uljuljkivala pričama o tome da stečaj propale firme ne mora da znači i njen završetak života.
Mada se pri tome najčešće pozivalo na (uobičajena) dobra iskustva normalno uređenih zemalja, na brdovitom Balkanu je stvarnost bila znatno drugačija pa je tako u poslednjih 20 godina svega jedna srpska firma (“Futura plus”) uspešno izašla iz stečaja i nastavila ne samo da živi već i da ostvaruje profit.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Realnost preostalih (oko) 1.500 privrednih subjekata u Srbiji koji su u procesu stečaja, daleko je od ovog hepienda pa se i u Republičkoj vladi uveliko priprema izmena postojećeg, svega nepunu godinu "starog” Zakona o stečaju. Kako su potvrdili u redovima Vlade, već je formirana radna grupa koja treba da skroji propise koji će povećati verovatnoću da stečaj ne završi propašću firme i obično bagatelnom rasprodajom njene imovine, što je trenutno nepisano pravilo u 90 odsto slučajeva takvih preduzeća.
Da se nešto hitno mora preduzeti, jasno je već i iz činjenice da je od 188 preduzeća u restrukturiranju koja su krajem januara odlukom vrhovnog izvršnog tela vlasti, Vlade Srbije, "viđena” za stečaj, tri meseca kasnije neuobičajeno malo njih u taj postupak i ušlo. Osnovni uzrok pronalazi se u zatrpanosti sudova sličnim predmetima, ali i u odbijanju većine od 5.000 radnika te 188 firme da se prijavljuju za socijalni program. Savetnica ministra privrede Andrijana Živanović, uz opasku da će preduzeća za koja je najavljen stečaj a koja će do trenutka stupanja na snagu novog zakon (najverovatnije do kraja ove godine) podleći tim novim merama, ukazuje na to da će fokus novih zakonskih rešenja biti usmeren na oživljavanje svih subjekata koji imaju kapacitet da se ponovo stave na tržišnu scenu, što je opet mantra dobro poznata javnosti.
U nedostatku više informacija o tome kako će tačno izgledati novi zakon o stečaju, ili barem njegov predlog, u Vladi, u kojoj ističu da se nova legislativa donosi se da bi stečajevi bili kraći, bez bagatelne rasprodaje imovine kao jedinog rezultata, znaju samo to da će nova zakonska rešenja poništiti sadašnje propise po kojima je trebalo da se ukine Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao i da će biti značajno promenjen način njihovog plaćanja.
O tome da će preduzećima u restrukturiranju biti sve teže da izađu "na zelenu granu”, govori i najnovija vest iz Agencije za privatizaciju. Naime, kako je obelodanio njen direktor Ljubomir Šubara, od sledećeg meseca prestaje da važi zaštita od potraživanja za 77 preduzeća koja su iz restrukturiranja uvedena u stečaj. On nije mogao sa sigurnošću da potvrdi da li će ta preduzeća biti pošteđena naplate ukoliko budu objavljeni pozivi za privatizaciju.
