Izvor: Politika, 25.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stečaj kuca na mnoga vrata
Vreme se u strahu od propasti često samo gubi, umesto da se iskoristi za restrukturisanje proizvodnje i ozdravljenje problematičnog preduzeća
Bankrot nije kraj sveta. I posle bankrota ima života. Tako kažu u nekim zemljama, po pravilu bogatijim i razvijenijim, gde ovaj vid "propadanja" nije ništa neobično. I Henri Ford, tvorac američke automobilske industrije, bankrotirao je dva puta pre nego što je u trećoj radionici uspeo da napravi svoj prvi automobil. Ostalo je istorija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U novijoj i nama bliskoj, ko još pamti da je deceniju unazad holandskom proizvođaču aviona "Foker", zbog smanjenja troškova proizvodnje, krila potkresao sam vlasnik "Dajmler Benc", prepustivši da se njime pozabavi njihova varijanta našeg trgovinskog suda u Antverpenu, a da je u Italiji ne tako davno propao mlekarski gigant "Parmalat".
Da stečaj, zapravo, nije propast preduzeća, već da će ono nastaviti da živi u nekoj drugoj formi, poslednjih dana, posle ustoličenja nove vlade, češće govore novi stari ministri.
Tako je Mlađan Dinkić, sada zadužen za ekonomiju i regionalni razvoj, najavio da će njegovo ministarstvo "mnogo pažnje posvetiti afirmisanju ovog načina restrukturisanja preduzeća zato što je on mnogo efikasniji nego što je sama privatizacija.
Važno je da stečaj bude uspešno i efikasno izveden, da se ne razvlači godinama, da se uradi za nekoliko meseci i da to preduzeće završi u rukama investitora koji će nastaviti proizvodnju rasterećenu dugova iz prošlosti".
Sprovođenje stečajnog postupka koje se okončava bankrotstvom preduzeća u našim uslovima važi za vrlo nepopularan posao jer preduzeće kao takvo ostaje bez imovine, a radnici bez posla.
Mogućnosti takvih firmi nisu velike, jer su posredi one koje godinama ne posluju, koje su ostale bez kvalifikovane radne snage, "zakucane" s opremom koju niko više u svetu ne koristi, i koje su izgubile tržišta.
Izbor je ili da tavore sve dok svi resursi ne propadnu, ili stečaj kao zrelije rešenje koje omogućava da se pokrenu umrtvljeni resursi preduzeća.
I kupci koji se odluče na kupovinu imovine firmi u stečaju u određenoj su prednosti, jer ne preuzimaju nikakve obaveze ni prema državi ni prema drugim poveriocima, što znači da novac mogu uložiti u investicije.
Procenjuje se da je u Srbiji poslednjih godina u stečaju bilo 1.200-1.300 što privatnih što društvenih preduzeća.
Stečaj ovih drugih je, svakako, delikatniji i otuda je pod posebnom lupom javnosti, između ostalog i zbog potrebe da se u Srbiji okonča postojanje društvene svojine. Kao što je poznato, ti rokovi su probijeni, a završetak je najavljen za kraj naredne godine.
Uprkos takvim najavama još nema nekakvog talasa stečajeva, kako se to često u javnosti pominje, potvrdili su u Centru za stečaj Agencije za privatizaciju u čijoj je nadležnosti stečaj preduzeća s društvenim i državnim kapitalom.
– Tačno je da se u poslednje vreme povećalo interesovanje poverilaca da naplate svoja potraživanja i da su inicijative za pokretanje stečajnog postupka češće, ali još se ne radi o nekom ogromnom broju – kaže Dejan Jokić, direktor Centra za stečaj. – Takođe, mi ne možemo da predvidimo buduću dinamiku stečajnih postupaka preduzeća s društvenim kapitalom, jer ne znamo koliko ima nelikvidnih preduzeća, što je razlog za stečaj. Mnoga od njih godinama ne rade, ali kao da niko nema stečajnu inicijativu. Takav je slučaj fabrike obuće u Pančevu koja ne radi već tri godine, imaju prostor na dobrim lokacijama što znači da će sigurno imati kupca, a tek sada je pokrenut stečajni postupak.
Od februara 2005. godine, kada je donet novi Zakon o stečajnom postupku, Centar za stečaj je imenovan za stečajnog upravnika u 412 preduzeća, a trenutno je aktivno 297 takvih postupaka.
Stečaj je zaključen u 50 slučajeva, od toga su samo dva završena reorganizacijom, a ostatak bankrotstvom, što znači prodajom imovine po najboljoj mogućoj ceni.
Nezadovoljni radnici preduzeća kojima je stečaj sudbina vrlo često u javnosti, i od Agencije za privatizaciju, traže reorganizaciju u stečajnom postupku kao oblik ozdravljenja preduzeća.
Međutim, u tim zahtevima kao da se gubi iz vida da je reorganizacija i dalje stečajni postupak kome se pribegava samo ukoliko ima realne ekonomske osnove za to i ukoliko poverioci procene da ovaj oblik okončanja stečaja više odražava njihove interese. Vrlo često se na taj način gubi vreme, preduzeće ne "ozdravi", pa mu sledi bankrot.
Jedna od ovdašnjih zabluda je da firme ne bi trebalo da idu u stečaj ukoliko im je vrednost imovine veća od visine ukupnih dugovanja. Ovo se vrlo često navodi u slučaju stečaja Robnih kuća "Beograd".
U Centru za stečaj kažu da se radi o preduzećima koja su, uprkos toj imovini, nelikvidna, a da je sposobnost izmirivanja obaveza glavno merilo za pokretanje stečajnog postupka. Pri tom vlasnik preduzeća iz nekog razloga nije želeo ili nije mogao da proda tu imovinu.
U do sada okončanim stečajevima poverioci su namirili gotovo 49 odsto svojih potraživanja i ukupan iznos unovčenja bio je nešto preko osam miliona dinara.
Samo u 15 slučajeva poverioci su namirili sva svoja potraživanja, a u tek neznatnom broju preteklo je novca koji je uplaćen u budžet države kao osnivača preduzeća. U 119 slučajeva imovina preduzeća je unovčena u celosti, a delimično u 111 slučajeva.
Otkako su stečajevi društvenih preduzeća u nadležnosti Centra za stečaj skraćen je rok za njihovo sprovođenje s ranijih sedam godina u proseku na manje od jedne godine. To je priličan pomak u ovdašnjoj stečajnoj praksi gde je on, u obliku radnog stečaja, trajao godinama, iscrpljujući i firmu i zaposlene, nažalost bez ikakvog napretka.
--------------------------------------------------------------------------
Neka se pripremi "Jugoeksport"
U Centru za stečaj navode i pozitivne primere "transformacije" preduzeća. Tako je austrijska firma "Rauh" poznata po voćnim sokovima prošlog leta kupila iz stečaja "Voćar" iz Koceljeve, a novog vlasnika kompaniju "Ju biznis" iz Novog Sada našla je i fabrika pamučnih prediva "Topličanka" iz Prokuplja.
Od velikih sistema, uz stečaj u Robnim kućama "Beograd", privode se kraju postupci u "Jugoeksportu" i "Ineksu".
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 25.06.2007.]
