Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Mar.2015, 10:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stav sredom: Čardak na vodi
Više od hiljadu srećnika prijavilo se prvog dana registracije za kupovinu stana u čuvenom Beogradu na vodi. Koliko njih će imati sreće da do stana stvarno i dođe, neizvesno je. Isto tako je neizvesno i da li će i kada biti završena njihova izgradnja, gde će se tačno nalaziti stanovi, kolike će biti kvadrature i možda najvažnije, koliko će koštati.
Sreću budućih vlasnika stanova ne samo da nije pokvarilo odsustvo ovih informacija već ni činjenica da ugovora o izgradnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa kompanijom Igl Hils iz Emirata još ni nema.
I možda potencijalni kupci imaju pravo na optimizam bez obzira na mnogo nepoznatih u jednačini zvanoj Beograd na vodi, ali javnost, čini se, ima sve razloge za brigu.
Blizu 100 hektara najatraktivnijeg zemljišta u Beogradu, uz priobalje, daje se arapskom partneru, bez tendera, pa čak i bez ugovora, a troškove raščišćavanja terena, eksproprijacije zemlje i nadoknade raseljenim licima, snosiće Beograd i Srbija.
Koliko to košta, nemamo pojma, kao što ne znamo ni koliko vredi zemlja koju ustupamo arapskom investitoru. Koja računica je pokazala da se na međunarodnom tenderu ne bi dobila bolja ponuda od arapske, za koju istina ni ne znamo tačno kakva je.
Saopšteno je samo da će biti izgrađeno 1,8 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora na 100 hektara zemlje, te da projekat vredi oko četiri milijarde dolara. Koliko od toga ulaže Srbija, a koliko arapski partner, kako se deli profit, ko snosi rizike ovog posla i šta ako investitor u sred posla odustane? Ko će i kako obeštetiti grad?
I još važnije, zašto se ovakav posao daje uz privilegije jednom partneru, bez konkursa čak ni za idejno rešenje, a kamoli za izvođače radova?
Pitanja se nižu sama od sebe, pre svega ona pravne i ekonomske prirode, a estetske procene o tome da će ovakav projekat sa kulama i zgradama visine preko stotinu metara, zakloniti pogled na Kalemegdan i sam grad, da se arhitektonski ne uklapa u izgled srpske prestonice, pa čak i da će je naružiti, samo su dodatni argumenti da se javnost zapita o posledicama ovog projekta.
Činjenica da se on realizuje po lex specialis- u, a iza njih se po pravilu u Srbiji kriju mračne stvari, kao recimo krađa lokalnih izbora 1996. godine, ne obećava mnogo. Samo ukazuje da ni sami predlagači projekta ne veruju u njegovu zakonitost i pravni osnov za ovoliko improvizacija, zbog čega su dodatnu zaštitu i svojevrsni neprobojni štit, našli u oprobanom lakonskom rešenju - lex specialis- u.
Izgleda da je samo "vera" kupaca stanova u ovom čardaku ni na nebu ni na zemlji, već na mutnoj vodi, ostala nepoljuljana.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
