Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jan.2016, 12:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stav: Stručnjaci, kriza i repriza
Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio je prognozu globalnog ekonomskog rasta za 2016. i 2017. godinu. Tome je prethodila serija loših vesti.
Privredni rast u Kini usporava. Iako iz srpskog ugla gledano rast od 6,9 odsto u 2015. godini izgleda kao naučna fantastika, za Kinu je ovo najmanja stopa privredne aktivnosti u poslednjih 25 godina.
S obzirom na to da je kineska privreda pokretač globalne ekonomije, ovaj podatak zabrinuo je investitore širom sveta. Naročito >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kada je došao nakon crnih vesti sa kineske bezre, koje su kao domino efekat pogurale naniže berzanske indekse širom sveta.
Analitičari škotske Rojal banke predviđaju da će berze u Evropi i Americi pasti za 10 do 20 odsto. Na sve to, dolaze i niske cene nafte koja je pala ispod 30 dolara za barel.
Prognoze su još pesimističnije, pa će prema Morgan Stenliju ići i do 20 dolara, dok ima i onih koji tvrde da će pasti čak i na 10 dolara za barel.
Čini se da se u Srbiji zbog ovih loših vesti niko previše ne uzbuđuje. A kako to izgleda već smo videli 2008. godine kada su ovdašnji državni zvaničnici krizu predstavljali kao našu šansu.
Možda će kad se vrati sa Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa premijer Aleksandar Vučić imati drugačiji pogled na stvari, ali zasad ne pokazuje znake zabrinutosti. Za Srbiju je u nekoliko navrata prognozirao stabilne stope rasta. Predsednik vlade zapravo je garantovao da u naredne dve godine privredni rast neće biti manji od dva odsto.
Ni ministar finansija Dušan Vujović ne izlazi u javnost sa predlogom antikriznih mera koje će sprečiti eventualno prelivanje globalne ekonomske krize na naše tržiše. Uspavana je, čini se i ekonomska struka.
Tako je juče na promociji biltena Makroekonomske analize i trendovi jedan od autora Miladin Kovačević upitan da prokomentariše tvrdnje koje stižu iz pojedinih zemalja da je svet pred sličnom situacijom kao 2008. godine odgovorio da je reč o tipičnoj medijskoj manipulaciji.
Prema njegovim rečima, takve priče predstavljaju jednu vrstu političkog marketinga da se se skrene pažnja sa drugih problema. Ekonomista Mahmut Bušatlija rekao je da katastrofične priče o tome uglavnom ne potiču iz političkog, već bankarskog, odnosno berzanskog miljea.
On je naveo da zapadne berze imaju smanjen promet i onda se, kako je kazao prave "katastrofični scenariji" da bi se stimulisali oni koji imaju akcije da sa njima nešto urade. To je očekivana reakcija i ne mora da sluti na veće probleme, rekao je Bušatlija.
Za građane Srbije bi bilo najbolje da su pomenuti srpski ekonomski eksperti u pravu i da nema nikakve šanse da nam se ponovi 2008. godina.
Tada su državni zvaničnici, ali i dobar deo ekonomista bukvalno prespavali činjenicu da je svetska kriza počela.
S tom razlikom što su političari bar platili cenu loše prognoze – građani ih nisu izabrali na sledećim izborima.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
