Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Nov.2015, 12:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Štafeta

Ako će penzioneri da budu nosioci fiskalne stabilizacije, onda nam takva stabilizacija i ne treba. Moglo bi se reći - bolje išta nego ništa, tj. bolje ikakva nego nikakva, ali nekako nije fer da se kola štednje slome na penzionerskim plećima. U pravu je Milan Krkobabić – mada onaj njegov performans kao da je uzet iz serije Najsmešniji video – kad kaže: dosta su penzioneri nosili štafetu, vreme je da je preuzme neko drugi.

Valja, s druge strane, razumeti i Fiskalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << savet. Umesto na dve noge, upozorava FS, fiskalna stabilizacija je do sada stajala samo na jednoj. Reforma javnog sektora – povećanje efikasnosti i produktivnosti, smanjenje broja zaposlenih - praktično je potpuno izostala, tako da se stabilizacija oslanjala samo na smanjenje plata i penzija. Ako se iseče i ova druga, štednja, stabilizacija će se srušiti.

Ali, sam Fiskalni savet je početkom godine govorio kako će "smanjenje plata i penzija predstavljati uzaludnu žrtvu ukoliko se u isto vreme ne bi rešili najveći problemi državnih preduzeća". U tom kontekstu može da ima smisla povećanje penzija (generalno, tj. za sve penzionere) i plata (selektivno, tj. za pojedine javne službe). Pri tome treba imati u vidu, najpre, da će to povećanje biti malo: 1-2 odsto za penzije i 4-5 odsto za prosvetu i zdravstvo. Ukupno bi to povećanje, prema nekim informacijama, moglo državni budžet da košta 15 milijardi dinara, možda neka milijarda gore ili dole (što je manje verovatno). U odnosu na stotinak milijardi, za koliko će biti smanjen ovogodišnji deficit, ta je suma gotovo simbolična.

Uprkos tome, međutim, njen praktični učinak može da bude značajan. Kad građani vide da njihova žrtva daje rezultat, tj. da se cilj, makroekonomska stabilizacija, ostvaruje, a da, sa druge strane, odricanju počinje da se nazire kraj, lakše će prihvatiti mere koje tek treba da budu donete. Odnosno, vladi će biti lakše da preduzme i onaj drugi, teži i komplikovaniji, korak, tj. uđe u reformu javnog sektora.

Dve muve jednim udarcem, što bi se reklo. A povrh toga, i teret reformi bi bio raspoređen u dužem vremenskom razdoblju, što bi dodatno činilo da se on lakše podnosi.

Da li će to Vučić iskoristiti kao argument na predstojećim – lokalnim, pokrajinskim, republičkim(?) – izborima? Hoće, ali ko ne bi. Tako da tu, po svemu sudeći, primopredaje štafete neće biti.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...