Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Dec.2015, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stav: Šta pokazuje budžet
Zašto je premijer Srbije odlučio, jer ne verujem da je odlučio neko drugi, da fiskalni deficit za narednu godinu bude isti kao ove, tj. oko 160 milijardi dinara ili oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda? Da li je u pitanju (politička) taktika, nekako više možete da se hvalite kad "prebacite" plan, nego kada ga "samo" ostvarite? Ili se, možda, radi o tome da Vlada baš nije sigurna ni u prihode ni u rashode, tj. nije sigurna da sasvim kontroliše javne finansije, što je recimo pokazao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ovogodišnji budžet, pa je bolje da sebi da malo više komocije?
Šta god da je, nema razloga za zadovoljstvo. Pre svega zato što državna potrošnja i dalje ostaje na izuzetno visokom nivou. Minus od četiri odsto BDP-a nesumnjivo je vrlo visok. Fiskalni deficit zemalja u tranziciji iznosiće ove godine 2,9 odsto pri čemu taj prosek kvare upravo ex Yu države, dok je u onim uspešnijim (Baltičke zemlje, Češka, Slovačka...) između jedan i dva odsto BDP-a.
Moguće je da premijer misli da je sasvim dovoljno što je prošlogodišnji manjak u državnoj kasi (6,7 odsto BDP-a) ove godine zaista poprilično srezao, ali treba li ga podsećati da je taj enormni lanjski deficit upravo on napravio. Nije valjda da je i to bila taktika, da u prvoj godini mandata napravite tako loš rezultat da posle ne može(te) gore. Jer, da je deficit prošle godine bio niži, mada i dalje jako visok, recimo oko pet odsto BDP-a, ovogodišnji rezultat ne bi izgledao tako spektakularno. I bilo bi prirodno da naredne godine bude još manji.
Možda je trivijalno, ali valja ipak reći da deficit nije nikakva apstraktna makroekonomska kategorija i da ima vrlo konkretne posledice. Najvažnija je da on iziskuje stalno novo zaduživanje. Koje, međutim, vodi u "grčki scenario", tj. bankrot.
Deficit od četiri odsto BDP-a, kako je nedavno oprezno primetio Fiskalni savet, ne obezbeđuje smanjenje javnog duga. Naprotiv. Javni dug Srbije, prema najnovijim, oktobarskim podacima, već je premašio 25 milijardi evra, odnosno tri četvrtine svega što Srbija u toku godinu dana stvori. I, kako stvari stoje, rašće i dalje.
Za pokriće fiskalnog deficita i otplatu glavnice duga, država Srbija treba u idućoj godini da obezbedi nešto više od 660 milijardi dinara. Ili – pet i po milijardi evra. Da naglasim, da posle ne bi bilo nesporazuma, to ne znači da će za toliko porasti naš dug, jer će četiri petine te sume biti potrošeno na vraćanje ranijih dugova, ali će ona poslednja petina, tj. preko milijardu evra, otići na kamate. A toliko, približno, iznosi ukupan fiskalni deficit.
Dakle, da nema izdataka za kamate, Srbija gotovo da ne bi imala deficit. Bila bi to takoreći druga država. Ozbiljna, odgovorna, organizovana.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
