Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Apr.2016, 12:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Šorka oko ofšora

Odmah da kažem: da ofšor (offshore) ne postoji, valjalo bi ga izmisliti.

Ali, pre nego što objasnim zašto tako mislim, želim da ukažem na jednu razvedravajuću etimološku sličnost. Na engleskom šor (shore) znači obala i u smislu "hvali more, drž’ se kraja", sigurnije kretanje od ćudljive velike vode, dok na srpskom "mađarizam" šor znači ulica, dakle takođe neku vrstu mesta uređenijeg i sigurnijeg za život.

Ofšor u geografskom smislu, pak, znači priobalje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da kažem – neku vrstu salaša. Pa, kao što kuća u ušorenom naselju košta skuplje nego izvan njega, tako je smišljeno da i poslovanje iz ofšora bude jeftinije. Jer su porezi niski. Zato je drugo, naše i preciznije, ime za ofšor – poreski raj.

Ne treba, međutim, iz toga izvlačiti zaključak da poreski raj oslobađa plaćanja poreza "svih i svuda". Najveći deo dahija preduzeća – a ovde govorimo isključivo o njima, privatnim licima, tj. pojedincima koji se odluče da žive u poreskim rajevima ovde se ne bavimo – plaćaju u zemlji u kojoj su registrovana.

To se odnosi na PDV, poreze i doprinose na plate zaposlenih, carine i bukvalno stotine drugih dažbina. Onaj ko registruje firmu u poreskom raju oslobođen je praktično samo poreza na prihod od dividende (tj. vlasništva) i od kamata. Što, naravno, u slučaju vlasnika velikih i jako profitabilnih kompanijama može biti vrlo veliki novac. Ali i taj novac neće biti okrnjen porezom samo ako bude reinvestiran, tj. ako ga njegov vlasnik uloži u osnivanje nekog novog preduzeća, negde u belom svetu.

Ako, međutim, vlasnik novca odluči da ga pretvori u svoj lični prihod, on je dužan da taj prihod prijavi u zemlji u kojoj živi i onda na njega plaća porez.

U postojanju i funkcionisanju poreskog raja, dakle, kao i kod svakog drugog pravnog sistema, nema ništa unapred nelegalno i nelegitimno. Od poreskog sistema običnih država, da tako kažem, on se razlikuje samo po tome što su porezi u njemu niži.

I zato su, dakle, poreski rajevi i ofšor zone dobra stvar.

Birokratski aparati savremenih država, naime, pokazuju jaku tendenciju da se "umnožavaju deljenjem". Oni su, kao što iz iskustva znamo, sve veći, i sve bolje plaćeni, i sve više opterećuju privredu i privrednike.

Ima možda male nepravde u tome što od poreskih haračlija uspevaju da pobegnu oni najbogatiji, dok strada "sirotinja raja".

Ali – izlaz nije u tome da se "poseku knezovi", nego da se zbace "dahije".

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...