Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Okt.2015, 11:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Smederevo kao paradigma

Nisu nam obećavali manje gubitke nego profit. Mislim, naravno, na upravu Železare Smederevo i Vladu Srbije. Rok je bio šest meseci, dakle septembar. Premijer Vučić je čak govorio da će dobit biti ostvarena možda već u maju, u junu sigurno. Sad čujemo da ove godine od profita nema ništa, a kao veliki uspeh se predstavlja smanjenje gubitaka.

Za koliko tačno, međutim, iz izjava čelnika kompanije, koji su se ovih dana, povodom puštanja u rad druge visoke peći, oglašavali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nije bilo moguće rastabiriti. To je, valjda, ono što oni zovu poslovnom tajnom.

A nije teško setiti se, još onda kada su padala obećanja - ili, tačnije, tada su davana, danas (pro)padaju - poznavaoci tržišta čelika su sumnjičavo vrteli glavom. Jer, sve je išlo naniže - i cena rude i koksa i metala (na to se danas direktor Kamaraš vadi, prethodno ne pominje) i tražnja i proizvodnja, a čeličane širom sveta su zatvarane. I ništa nije ukazivalo da će se ta situacija uskoro promeniti.

Sad, pošto glavno obećanje nije ispunjeno, ponovo se javnost Srbije "loži" starim argumentima: najpre kako Železara velike pare uplaćuje u budžet (porezi, carine, doprinosi), a zatim kako je za njen rad vezano mnogo preduzeća (Srbijagas, Železnice, JRB...). Kao da preduzeća postoje zbog toga da bi izdržavala državu, odnosno da bi omogućavala rad nekih drugih firmi, i kao da njihov osnovni zadatak nije da ostvaruju profit.

Mada, profit je u Srbiji postao prokazana reč, nije baš izjednačen sa pljačkom, ali... Opet treba da savlađujemo osnovne lekcije iz ekonomije da bez profita ne samo da nema sredstava za očuvanje postojeće proizvodnje, nego nema ni investicija (u novu opremu, nove proizvode, nova tržišta). Jednom rečju, nema razvoja. To što važi za jednu firmu, važi za celu privredu.

Drugo, ako Železara posluje sa gubitkom, taj gubitak će jednog dana sigurno doći na naplatu. Država će, kao vlasnik, morati da nađe način da ga pokrije, osim ako ne misli da bankrotira. Ali da bi država jednima dala, ona od drugih mora da uzme. Problem je ovde što se jasno vide one koji dobijaju, radnike Smedereva, ali ne vidimo one koji gube.

Recimo, ne vidimo veliki broj obrazovanih mladih ljudi koji bi se okušali u nekom preduzetničkom poduhvatu u sferi visokih tehnologija, ali ne mogu da dođu do sredstava. Ne mogu - jer je država novac i poslovnu aktivnost i ekonomsku energiju, ne samo svoje nego i drugih privrednih subjekata, usmerila u održavanje zastarelih tehnologija i bezperspektivnih preduzeća.

I zato ti mladi ljudi odlaze "trbuhom za kruhom", u beli svet, a najčešće u Silicijumsku dolinu, u Ameriku. I tamo prave profit.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...