Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Nov.2015, 14:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Slučaj službenice PTT

Da li je Telekom zaista otplatio kredit za stan Jorgovanke Tabaković, kao štot vrdi BIRN, ili je tadašnja službenica PTT samo koristila pogodnosti koje su imali i svi drugi zaposleni, kao što tvrdi aktuelna guvernerka NBS, verovatno nikada nećemo saznati. Ali nije to ni bitno. Bitno je da i taj primer pokazuje ogromne privilegije koje je imao, i još uvek ima, državni sektor u Srbiji. I to je ono što je uništilo njenu, tj. našu privredu. A ne privatizacija.

Danas, naime, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << protivnici privatizacije Telekoma kao prvi i generalni argument u svoju korist ističu kako je "privatizacija uništila srpsku industriju i privredu". Ova tvrdnja, štaviše, gotovo da je postala opšte mesto u javnom govoru u Srbiji. Iako, blago rečeno, nema "blage veze" sa istinom.

Ponajmanje zbog toga što zvanični, tj. podaci Agencije za privatizaciju, pokazuju da je od ukupnog broja privatizacija svega jedna trećina neuspešna, dok je dve trećine završeno sa uspehom. Druge neke stvari su na sudbinu srpske privrede imale mnogo snažniji, zapravo odlučujući uticaj.

Pre svega, devedesete godine. Rat, hiperinflacija, sankcije, diktatura, pa opet rat, unazadili su privredu za više decenija. Prema podacima Svetske banke, Srbija je (u stalnim cenama, preračunato u dolare iz 1995. godine) 1990. imala bruto domaći proizvod od 93 milijarde dolara, a 2000. upola manji, svega 47 milijardi dolara. Ali puke brojke čak i ne daju pravu predstavu o dubini propasti: još teži je zapravo bio gubitak tržišta, tehnološki nazadak, zaostajanje u znanju.

Osim što je bila ekonomski razorena, Srbija je iz te decenije izašla i kao moralno, socijalno i duhovno razoreno društvo. Kao novobogataši, pretendenti na glavne role u društvenoj transformaciji, pojavili su se ljudi vrlo sumnjivih kvaliteta. Ubistvo premijera Zorana Đinđića posledica je takvog stanja; ta lična i porodična tragedija zapravo je i činjenica od prvorazrednog političkog i ekonomskog značaja. To ne može a da ne ostavi teške posledice po ukupan društveni razvoj.

Izgradnja institucija, tog glavnog "tranzicionog koridora", poput samog Koridora 10, ide sporo, ako uopšte ide. Jačaju antizapadnjaštvo, antiliberalizam i populizam. Četvrt veka od 1990. Srbija je tek na 70 odsto tadašnjeg BDP-a.

Svojevremeno je film (Dušana Makavejeva) sa naslovom ovog teksta jako uzburkao jugoslovensku javnost. Pre svega zbog glavne glumice Eve Ras (igrao je još Slobodan Aligrudić) koja je golim grudima od birokratskog socijalizma branila slobodu filmskog stvaralaštva.

Danas nema nikog ko bi pred naletima etatističkog voluntarizma, sa jedne, i partijske otimačine, sa druge strane, branio slobodu građanskog preduzetništva u Srbiji.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...