Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Okt.2015, 14:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Plata od zlata

Pogađate, verujem, biće reči o Zlatari Majdanpek i njenim radnicima. Koji su, kao što je ovih dana obnarodovano, umesto plate primili – dukate. Nije se to, međutim, desilo ni iz kakvog hira ili obesti, nego, prosto, iz nužnosti.

Zlatara Majdanpek, naime, toliko loše posluje da radnici već šest meseci nisu dobili platu pa su se onda sa poslovodstvom dogovorili da im se zaostale zarade isplate u zlatnicima. Koje inače Zlatara proizvodi za tržište, ali oni tamo očigledno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nisu imali prođu pa će biti podeljeni zaposlenima.

Neki ljudi baš imaju sreće; šta bi bilo da su, recimo, zaposleni u ciglani. Što je posebno zanimljivo, njima će ti zlatnici biti obračunati po ceni od 9.000 dinara po komadu, dok je njihova, kako je rečeno, tržišna vrednost – 13.000 dinara.

A kad su jednog radnika pitali šta će uraditi sa dobijenim dukatima on je odgovorio da ih, bar za sada, neće prodavati. Kao da je posao u zlatari hobi, a ne izvor egzistencije. Što možda i nije daleko od istine. Jer, kako objasniti taj fenomen: zlatara – a bankrotirala. Kako li je samo to uspela? Ležati, tako reći, na zlatu, a propasti, to je zaista umetnost. Osim ako u majdanpeškoj manufakturi nisu upravo to radili, tj. ležali.

Šalu na stranu – mada je ovde vrag davno odneo šalu – „strogo" ekonomski gledano, nije to nikakvo čudo. Od zlata, kao i od blata, kada je o ciglama reč, treba napraviti dobar proizvod, atraktivan, a zatim ga treba plasirati na tržištu, tj. prodati. Danas je čak ovo drugo mnogo teže nego prvo; konkurencija je, kao nikada pre, globalna i žestoka. Potrebni su i gvozdena disciplina i bujna mašta. „Smiješano, najlakše se pije", što bi rekao Njegoš.

To je „mikrokozma" ove priče. Koja ima i svoj makroaspekt.

U poslednje vreme, naime, bilo je dosta reči o ogromnim rezervama zlata, jadarita i ostalih manje ili više plemenitih mineralnih sirovina koje će, kad za koju godinu počne njihova eksploatacija, začas promeniti „lični opis" Srbije.

Nažalost, neće.

I Norveška i Venecuela, recimo, bogate su tečnim zlatom, naftom. Venecuela, koja raspolaže najvećim svetskim rezervama (blizu 300 milijardi barela), čak neuporedivo više od Norveške (sedam milijardi barela). Ali je ova potonja neuporedivo razvijenija. U svakom pogledu.

Da bi jedna zemlja bila uspešna nije dovoljno da ima velika prirodna bogatstva. Mnogo je zapravo važnije da ima sve ono čega nije bilo i nema u Zlatari Majdanpek: kvalitetan proizvod.

Proizvod jedne države jesu zakoni, tačnije pravni poredak, još preciznije – privredni ambijent. Kojim ona konkuriše na globalnom tržištu kapitala nastojeći da privuče investitore.

Lepo kaže naš narod: Nije zlato sve što sija.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...