Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Apr.2016, 12:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Pečat iz Brisela

Najbitnije je da sada svako može da radi svoj posao: topioničar neka topi, valjaoničar valja, dizaličar vozi dizalicu, menadžer neka vodi... Ovim rečima je Siniša Prelić iz Samostalnog sindikata Železare u medijima komentarisao vest da kineski Hestil (engleski Hbis) stiže u Smederevo.

A pre nego što svako počne da radi svoj posao, Brisel mora da kaže svoje. Potpisivanje ugovora najavljeno je za ponedeljak. Pre nego što se na taj dokument stavi pečat, ugovor prvo mora >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da autorizuje Evropska komisija (EK).

Kako su izvestili mediji, očekuje se da Brisel, nakon analize pripremljenog kupoprodajnog ugovora, u narednih nekoliko dana obavesti Vladu Srbije da li je ta transakcija u skladu sa propisima te zajednice. Iz EK se traže garancije da će Hestil, ako kupi Železaru, na evropsko tržište izvoziti samo proizvode iz smederevske fabrike i da od Srbije neće napraviti prodavnicu jeftinog kineskog čelika.

Zvaničnici Brisela će s posebnom pažnjom čitati sitna slova u ugovoru, jer, upravo niska cena kineskog čelika guši evropske čeliličane. Poslednja žrtva prevelike ponude niskog čelika iz Kine je indijski "Tata stil" koji je najavio povlačenje sa engleskog tržišta. Time je dovedeno u pitanje 15.000 radnih mesta. Kad se na to dodaju i zavisne industrije broj ugroženih radnih mesta u britanskoj čeličnoj industriji popeo se na čak 40.000.

Zbog toga je čak je i konzervativni premijer Dejvid Kameron najavio pomoć države. Prvi put, nakon eskalacije krize u ovoj industriji, Kameron je izjavio da je pretnja od gubitka na hiljade radnih mesta "veoma ozbiljna" i da će vlada učiniti "sve što je u njenoj moći". Ogradio se, ipak, da ne garantuje uspeh.

Prethodno je u britanskoj industriji čelika ugašeno više od 4.000 radnih mesta, a da država nije ni trepnula. Kad je krajem prošle godine Redkar, ogranak tajladskog Šahavarija stil, tražio pomoć države ona je glatko odbijena i pogoni ove čeličane su zatvoreni. Doduše, moguće je i da promena Kameronovog stava ima veze sa nastupajućim izborima i referendumom na kome Britanci treba da se izjasne žele li da ostanu ili izađu iz Evropske unije.

Ipak, situacija u Britaniji, kada je o tržištu čelika reč, na prvi pogled podseća na ono što se događalo u Srbiji u januaru 2012. godine kada je američki "Ju­Es stil" odlučio da ode. U Engleskoj, međutim, nacionalizacija ­ univerzalni srpski recept kada se spomene državna pomoć komopanijama u krizi, ne dolazi u obzir. Oko toga su se još prvog dana eskaliranja krize, složili članovi Kameronovog kabineta.

A u Srbiji je upravo to bio recept za spas čeličane. Država je tada kupila železaru za dolar, a od Brisela je dobila dozvolu da privremeno može da interveniše. Sve do 1. februara 2015. godine, državu je poslovanje železare koštalo 100 miliona evra godišnje. Zvanični Beograd, sada mora da dokaže da je pomoć koju je smederevska čeličana dobijala do tog datuma bila u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Ali nijedan od ovih problema nema Dejvid Kameron, koji čeličnoj industriji , takođe nudi pomoć države. On Briselu ništa ne mora da dokazuje. Ili pomoć britanske države nema uticaja na evropsku čeličnu industiju, ili Brisel ima dvostruke aršine.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...