Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Jul.2015, 13:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Memorandum o nerazumevanju

Srbija je, prvenstveno zahvaljujući minusu u državnoj kasi koji je tri puta manji od plana, uspešno prošla prvu kontrolu anaranžmana iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Na kraju juna jaz između prihoda i rashoda dostigao je oko 30 milijardi, iako je prag koji je postavio Fond bio čak 105 milijardi dinara. Olakšavajuća okolnost za nas bila je to što MMF najviše interesuje konačan rezultat u budžetu, a baš na tom polju kreatori ekonomske politike >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << uradili su i više nego što je od njih traženo. Dok strukturne reforme nisu ni počele.

A zašto je to važno u dve rečenice najbolje je objasnio Pavle Pretrović, predsednik Fiskalnog saveta.

"Bez reformi javnog sektora tekući program fiskalne konsolidacije osuđen je na neuspeh. Sprovođenje strukturnih reformi još nije počelo, a bez njih sve druge žrtve mogu biti uzaludne".

Ukoliko država nastavi da odlaže rešavanje problema preduzeća u državnom vlasništvu, direktan trošak koji će se preliti ove godine na budžet biće 700 miliona evra, pokazuju računice. Taj račun na kraju će opet stići poreskim obveznicima kroz isplaćene subvencije, državne garancije, neplaćene račune za struju i gas, doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje, koje će, opet država morati da pokrije.

Problem je u tome što to uveliko prevazilazi uštede koje su ostvarene smanjenjem plata i penzija (oko 450 miliona evra). Što znači da će, ukoliko se ništa ne preduzme, državne firme praktično pojesti sve ono što su zaposleni u javnom sektoru i penzioneri "uštedeli".

A to što je budžet obrisao sve naše brljotine u zvaničnoj komunikaciji sa Fondom, ne znači da sada možemo da se opustimo. Jer su pred kreatore naše ekonomske politike ponovo postavljeni isti novi­stari zadaci.

U novom Memoranumu o ekonomskoj politici sa Fondom navodi se da će struja poskupeti 1.avgusta za 12. odsto, otpuštanja u javnom sektoru moraće da krenu još koliko sutra, Putevi i Koridori će konačno morati da se spoje, a Železnice da se podele na četiri preduzeća. Krajnji rok za ispunjenje ovih zahteva je kraj avgusta za kada je zakazana druga revizija aranžmana iz predostrožnosti.

Tokom ove godine čeka nas i privatizacija Telekoma, završetak procesa privatizacije, plan finansijskog restrukturiranja EPS­a i Srbijagasa, pronalaženje koncesionara za Aerodrom "Nikola Tesla" i delove Koridora 11. Dakle, uvođenje reda u preduzeća u državnom vlasništvu.

Jedna stvar u toj zvaničnoj komunikaciji sa Fondom, ipak, upada u oči. Dok državni zvaničnici ne propuštaju da ovdašnjoj javnosti pošalju poruku kako će u avgustu sa MMF­om razgovarati o povećanju plata i penzija, u Memorandumu to nigde ne spominju. Naprotiv, navodi se da je cilj da se udeo plata u bruto domaćem proizvodu (BDP), odnosno svemu što naši građani i privreda stvore za godinu dana smanji na sedam, a penzija na 11 odsto.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...