Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Dec.2015, 12:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Kada će nam biti bolje

Na graničnom prelazu između dve godine uvek se neminovno postavi pitanje šta iza sebe ostavljamo i, s druge strane, zapravo ono što ljude mnogo više zanima: šta nas u nastupajućoj godini očekuje, čemu možemo da se nadamo. Čisto ekonomski, bolje reći makro-ekonomski, gledano, u odlazećoj godini nismo prošli tako loše kako se moglo očekivati i kako je, šta više, prognozirano.

Umesto očekivanog pada (0,5 odsto) imamo rast bruto domaćeg proizvoda, doduše više nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << skroman (0,8 odsto), ali je rast industrije značajan (sedam odsto), dok je izvoz porastao još više (osam odsto), a povećana je, po novoj metodologiji, i zaposlenost (za nešto manje od pet odsto). Konačno, ostvaren je, tačnije premašen, i glavni cilj ekonomske politike - fiskalni deficit je smanjen za oko 100 milijardi dinara, tj. sa prošlogodišnjih 6,7 na 4,1 odsto BDP-a.

Svi ti uspesi, međutim, na primanjima ljudi nisu se primetili, naprotiv. Tzv. fiskalnu konsolidaciju platili su građani svojim nižim standardom. Čak i ako se prihvati teza da drugog načina praktično nije bilo, ostaje pitanje - dokle? Drugim rečima, kada će nam biti bolje, kako je svojevremeno Božidar Đelić - sećate se još prvog post-petooktobarskog ministra finansija, zar ne - nazvao jednu svoju knjigu. U stvari, iduće, 2016. godine, biće od tada tačno decenija, a evo, pitanje ne gubi na aktuelnosti, štaviše čak dobija na dramatičnosti. Jer su rezerve strpljenja ljudi potpuno iscrpljene.

I, verovali ili ne, ja imam neku ideju, mada mutnu, kada će bar ogromna većina građana Srbije moći da kaže da su došla bolja vremena. Bolje će nam biti kada premijer - ovaj ili neki drugi, svejedno - ne bude prisustvovao otvaranju svakog novog pogona ili svakog kilometra autoputa. Ne zato što on to ne bi voleo, nego zato što ne može da postigne. To će, naime, biti znak da se u Srbiji zaista puno radi i gradi, da je to nešto normalno, a ne eksces, i da nije svaki dan badnji dan za politički marketing i predizborni miting.

Ali, ima nešto još važnije. To će biti znak da se premijer nekoliko godina ranije posvetio izgradnji dobrog poslovnog i investicionog ambijenta. A to opet i pre svega znači izgradnju normalnog, zdravog društva. U kome premijeru bliski mediji neće narod plašiti izmišljotinama o državnom udaru, u kome neće biti spektakularnih akcija masovnog hapšenja uoči Nove godine, ali ni policijskog maltretiranja pojedinih građana tokom cele godine, u kome savesne sudije koje pokušavaju da rade po zakonu neće biti smenjivane i degradirane.

Mali korak za Vučića, veliki za Srbiju. Ili je tačnije reći obrnuto?

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...