Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Dec.2015, 18:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Država raspikuća

Država Srbija godišnje baci 40 milijardi dinara, tj. jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, pokazuje jedna nedavno objavljena studija Svetske banke.

Tačnije rečeno, toliko novca se godišnje nepotrebno potroši, odnosno toliko bi država mogla da uštedi svake godine, a da sve njene funkcije ostanu neoštećene i da se ništa ne izgubi na kvalitetu njenih usluga.

I ne samo to, prostora za takvu racionalizaciju troškova ima i u narednim godinama, otprilike između >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 40 i 80 milijardi dinara (1-1,7 odsto BDP-a) do 2020. godine.

To znači da bi Srbija do kraja ove decenije iz fiskalnog deficita, koji sada iznosi 160 milijardi dinara, mogla da pređe u fiskalni suficit od stotinak milijardi.

Svetska banka, međutim, niti traži niti predlaže da se tako nešto uradi.

Naprotiv, njena ideja je da oko dve trećine tog novca, ostane "u sistemu", tj. budžetu i da se iskoristi za podmirenje nekih drugih potreba.

Primera radi, tada bi bilo sasvim dovoljno para da se pruga Beograd – Budimpešta finansira iz sopstvenih para, a ne iz kredita. Mada bi bilo bolje da se ta sredstva iskoriste za popravljanje školstva i zdravstva.

Pomenuta studija, međutim, nije naišla na neko zanimanje javnosti, ni "stručne" ni "obične".

Može se to delimično objasniti činjenicom da su ubrzo počele rasprave o budžetu, a i obiljem događaja koji se "kao na traci" smenjuju poslednjih meseci i skreću pažnju sa važnih tema, ali tolika nezainteresovanost ipak izaziva čuđenje. Jer, ipak se tu radi o "pitanu svih pitanja": čiji su naši novci.

Samo ilustracije radi, evo nekoliko primera iz pomenutog dokumenta. U Srbiji na jednog poreskog službenika dolazi pedesetak poreskih obveznika; u Danskoj 700, u Švedskoj preko 900. Znam, mnogi će reći: e, baš si našao s kim ćeš da nas porediš, ali od nas su mnogo bolji i naši prvi susedi: u Mađarskoj na jednog poreznika dolazi oko 250 platiša, a u Rumuniji blizu tri stotine.

Ili, javni troškovi na prosvetu iznose 5,2 odsto BDP-a, što je više nego u Rumuniji (3,7 odsto), Slovačkoj (3,9), Bugarskoj (4,2), u Češkoj i Hrvatskoj (4,3), kao i od proseka srednje Evrope i baltičkih zemalja (4,9 odsto).

I još samo jedan podatak: na zdravstvo Srbija godišnje potroši čak 10,6 odsto svog BDP-a. Veći deo toga, 6,4 odsto ide na javno zdravstvo, a manji, 4,2 odsto, na privatno. Ukupno je to, međutim, više od proseka Evropske unije (8,6%) i znatno više od proseka zapadnog Balkana (7,1%). A kakvog su nam kvaliteta i obrazovne i medicinske usluge dobro znamo.

Sve u svemu, država nas jako puno košta, a zauzvrat jako malo daje.

Nije to doduše ništa novo, zar ne. Ali, kad se ovako poređaju podaci, državno rasipništvo dobija zastrašujuće dimenzije.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...