Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Feb.2016, 13:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Budžetska gimnastika

Ogledalo u kome premijer Aleksandar Vučić najviše voli da se ogleda i u kome vidi najlepšu sliku svoje ekonomske politike je budžet. Odraz, međutim, nije uvek ružičast. Za razliku od januara, kada je ostvaren višak u kasi u iznosu od čak 30 milijardi dinara, čime se predsednik vlade nedavno i pohvalio, u decembu je deficit dostigao čak 76 milijardi dinara. To je dvostruko više od manjka koji je u budžetu napravljen od januara do novembra.

Cele godine budžet je držan >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pod kontrolom i poslednjeg dana novembra minus u kasi bio je tek 38 milijardi dinara. To je tek petina prvobitno planiranog deficita u iznosu od 190 milijardi. Upravo taj dobar rezultat vlada je iskoristila da vrati neke stare obaveze. Reč je o dugu vojnim penzionerima, poljoprivrednicima i zaostalim obavezama Srbijagasa prema NIS­u, koji je država na sebe preuzela.

I takva odluka kreatora fiskalne politike nije sporna, bez obzira na to što govori da i ovaj ministar finansija ima problem sa planiranjem. Ono što je, međutim, sporno je budžetska gimnastika kojom je Dušan Vujović ove rashode proknjižio kroz budžet. Ova tri izdatka su, kako pokazuju podaci Ministarstva finansija, evidentirana kao domaće finansiranje. Što praktično znači da je Vujović u budžet upisao da je država uzela kredit od poljoprivrednika, vojnih penzionera i NIS-­a.

Takvo knjiženje je sporno po nekoliko osnova. Prvo, naš budžet se, u skadu sa zakonom, vodi po principu gotovinskog, odnosno keš računovodstva po kome se prhodi i rashodi knjiže u trenutku kad se dogode. Ovim je Vujović samoinicijativno, prešao na obračunsko računovodstvo po kome se obaveze evidentiraju u trenutku kad su nastale. Drugo, po Zakonu o budžetskom sistemu, sredstva sa jedne namene ne mogu se prebacivati na drugu, bez obzira na to što para u kasi ima. I pitanje je kako će na taj potez gledati državni revizori.

Zašto je Vujović sve ovo radio? Dva su razloga. Prvi je da mu deficit ne bi krenuo cik­cak putanjom. Jer, da ove rashode nije proknjižio u prošlogodišnjoj kasi, minus u budžetu bi ove godine mogao da bude veći nego lane. A drugi, čini se, mnogo bitniji razlog je što je Vujović po svaku cenu hteo da izbegne rebalans budžeta. Kako je javno izjavljivao, u ovoj zemlji to je signal za ekonomski i politički promašaj.

"Zašto bismo sebi stavljali stignu rebalansa na čelo, ako su nam ukupni rashodi manji od planiranih", rekao je Vujović. Pogotovo što je premijer Vučić početkom novembra rekao da je 2015. godine prvi put, posle 40 godina nećemo imati rebalans.

Međutim, uprkos svim Vujovićevim naporima da ostane zapamćen kao prvi ministar finansija koji u novijoj srpskoj istoriji nije rebalansirao budžet, to se neće dogoditi. Jer, da bi se prosvetarima isplatila jednokratna pomoć u iznosu od 7.000 dinara, Narodna skupština je 16. novembra usvojila Zakon o dopunama zakona o budžetu za 2015. godinu. Što je ništa drugo, nego rebalans budžeta. Formalno pravno, tako se zove svaka intervencija na originalnom budžetu. Bez obzira na to što je ovaj propis imao samo dva člana i što deficit njime nije bio uvećan.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...