Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Maj.2016, 11:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Bonus za minus

Peter Kamaraš, direktor menadžerskog tima HPK inženjeringa, koga je Vlada Srbije pre godinu dana angažovala da upravlja Železarom "Smederevo", najbolje rezultate zabeležio je kada je o proizvodnji gubitaka reč. Ono što je u razgovoru sa novinarima ovaj profesionalni menadžer pokušavao da sakrije, otkriveno je u ugovoru. I to ne onom koji je on potpisao pre godinu dana, već u ugovoru o prodaji 98 imovinskih celina kineskom "Hestilu".

Među skoro 1.200 strana ovog dokumenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << novinarima nije promakao podatak da je gubitak na kraju prošle godine bio čak 144,7 miliona evra. Profesionalni menadžer Kamaraš napravio je skoro 40 odsto veći gubitak od onog ostvarenog na kraju 2014. godine, kada je država upravljala kompanijom.

Pre nego što je ovaj podatak objavljen Kamaraš je izjavljivao da ne zna koliko iznosi minus na kraju prošle godine i da će te podatke znati kada bude spreman finansijski izveštaj.

Prvo, nema tog direktora, pa čak ni u državnim firmama, koji ne zna kako je završio godinu. To bi bilo isto kao da kapitena fudbalskog tima ne zanima s kojim rezultatom je završio utakmicu, ili da hirurga ne interesuje da li je pacijent preživeo operaciju.

Drugo, ako je Kamaraš, kao menadžer koji radi u Srbiji poštovao zakone ove države, finansijski izveštaj za statističke potrebe je već morao da završi i pošalje Agenciji za privredne registe do 28. februara.

Kamaraš je, sa druge strane, ipak, uspeo da poveća proizvodnju. Pa je tako proizvodnja toplo valjanog čelika sa 117,55 miliona evra na kraju 2015. godine dostigla 229,96 miliona evra. Udvostručena je i proizvodnja hladno valjanog čelika. Pitanje je, međutim, da li bi Kamaraš, da je reč o njegovoj firmi, povećavao proizvodnju ako ona ujedno znači i proizvodnju gubitaka. I uz sve to, više i košta. Kako pokazuje izveštaj revizorske kuće KPMG, koji je objavljen uz ugovor o prodaji čeličane, izdaci za sirovine su sa 191 skočili na 261 milion evra.

Postoje najmanje dva razloga zbog kojih je Kamaraš povećavao proizvodnju, uprkos tome što je to državi Srbiji, koja je u ovom slučaju njegov poslodavac, donosilo veće gubitke. Prvi se krije u njegovom menadžerskom ugovoru, koji nikada nije objavljen, a u kome, kako se spekulisalo, Kamarašev menadžerski tim ima pravo na veći bonus ukoliko ostvari određeni nivo proizvodnje. Drugi razlog zbog koga je Kamaraš povećavao proizvodnju je ekonomsko-političke prirode. Jer, veća proizvodnja daje i veći doprinos bruto domaćem proizvodu (BDP), odnosno svemu što građani i privreda stvore za godinu dana. U uvećanom nacionalnom kolaču se gubici ne knjiže, već samo novostvorena vrednost.

Zbog toga ni premijer Aleksandar Vučić nije negodovao, niti isticao da je nezadovoljan Kamaraševim uslugama. Naprotiv, čak je iznalazio i opravdanja za njegov neuspeh ističući kako je minus posledica niske cene čelika. Što jednim delom jeste tačno. Ali, nadam se, ne i dovoljno opravdanje da Kamaraš bude prvi menadžer u istoriji koji je od poslodavca dobio bonus za minus.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...