Izvor: Politika, 09.Maj.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statistički šok i šokantna statistika
U Srbiji se dogodio statistički skandal velikih razmera ili statističko prosvetljenje, već zavisno od ugla iz koga se gleda ono što je u subotu na stručnom skupu, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu obelodanjeno da je Republički zavod za statistiku znatnokorigovao – naniže – stope realnog rasta bruto domaćeg proizvoda za 2007, 2008. i 2009. u odnosu na one koje su ranije bile dostupne javnosti.
Neprijatna po sebi, ova informacija je tim gora što su novi podaci bitno nepovoljniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od prethodnih koji su se do juče smatrali tačnim i po kojima su rađene sve zvanične makroekonomske analize. Implikacije su veoma loše i nisu samo ekonomske, već i političke.
Domaći političari su se gordili da je Srbija prebolela krizu lakše nego njeni susedi i taj stav su potkrepljivali relativno malim padom BDP-a u 2009. godini od 3,1 odsto. Novi podaci,ako se opet ne pokaže da su pogrešni,kažu da je stvarni pad BDP-a bio dvostruko veći i da iznosi 6,2 odsto. Pri tome su sve stope rasta od 2001. do 2009. korigovane i nijedna nije ostala onakva kakva je godinama prezentirana javnosti.
Ovaj statistički šok otvara velik broj pitanja na koja se mora odgovoriti ako se želi izbeći optužba da se radilo o namernim manipulacijama statistikom. Na srpskim ekonomistima i statističarima je da pokušaju da zaustave dalju kompromitaciju struke.
Važan je i sam trenutak prosvetljenja – da li su srpski ekonomisti i statističari sami otkrili strašan defekt u obračunu BDP-a ili im je neko sa strane na to ukazao? Ako jeste, ko? To svakako nije mogao biti MMF koji je domaće podatke prihvatao i unosio ih u svoje zvanične statistike.
Konačno i najvažnije, javnost mora razumeti ne samo kako je do serije grešaka došlo, nego i razloge zbog kojih one nisu bile godinama uočene. Kako je moguće da brojne ekonomske nelogičnosti nisu pozivale na uzbunu? Kako je moguće da se uprkos ogromnom i kontinuiranom padu zaposlenosti i dalje verovalo u dinamičan rast BDP-a ili njegov blagi pad u krizi?
Kakav god odgovor da usledi, vlada i ekonomski analitičari moraju pobacati sve svoje stare analize i praviti nove. One će pokazati da je Srbija u mnogo goroj ekonomskoj situaciji no što je statistika do juče pokazivala. Svi parametri–od spoljne zaduženosti, preko deficita trgovinskog i tekućeg bilansa ili deficita budžeta –dramatični su,oni su u apsolutnom iznosu ostali isti, dok se BDP „smanjio”.
Od zbunjene i kontinuirano dezinformisane domaće javnosti mnogo toga se može sakriti, ali će to teže ići sa stranim agencijama, bankama i institucijama koje analiziraju stanje u Srbiji, daju joj zajmoveili joj određuju kreditni rejting. Zanimljivo je i kako su ovi trustovi mozgova, sa navodnicima ili bez njih, godinama prihvatali čudne podatke domaće statistike. Tome je sada došao kraj, kao što polako dolazi kraj i raskoraku između statističke stvarnosti i na njoj zasnovanog političkog optimizma i stvarnosti koju žive građani Srbije.
Samostalni poslovni konsultant(www.nkatic.wordpress.com)
Nebojša Katić
objavljeno: 10.05.2011.
