Izvor: Blic, 16.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stari vlasnici traže stranu pomoć
Stari vlasnici traže stranu pomoć
BEOGRAD - Nakon što brojni apeli da se starim vlasnicima vrati imovina nacionalizovana nakon Drugog svetskog rata, i da se ne privatizuju firme koje imaju stare vlasnike, nisu naišli na pozitivan odgovor srpskih vlasti, Liga za zaštitu privatne svojine zatražila je pomoć i nekih međunarodnih organizacija. Slavenko Grgurević, predsednik ovog udruženja, kaže za 'Blic' da je na upravo završenom kongresu u Krakovu Liga za zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << privatne svojine postala član Međunarodne unije za zaštitu privatnog vlasništva.
- Na inicijativu Grčke federacije za zaštitu privatnog vlasništva i predsednika ovog udruženja advokata Stratosa Paradijasa, Liga za zaštitu privatne svojine primljena je u članstvo Međunarodne unije za zaštitu privatne svojine, koja je jedna od najuticajnijih članica Saveta Evrope i UNESCO-a, i zastupa interese preko 10 miliona ljudi - kaže Grgurević, napominjući da su Srbija i Crna Gora još uvek u predvorju Saveta Evrope.
Prema njegovim rečima, sada se može očekivati značajan pritisak iz sveta na naše vlasti da se konačno ozbiljno pozabave pitanjem restitucije. - Nastojanja Lige za zaštitu privatne svojine osim Grka, posebno su podržana od strane predstavnika Austrije, Slovenije, Nemačke, Poljske i Italije. Ne radi se samo o predstavnicima nekadašnje evropske aristrokratije, već ova organizacija okuplja i značajan broj poslovnih ljudi iz Evrope. I svi oni su podržali naša nastojanja da se sprovede reprivatizacija u Srbiji i Crnoj Gori - dodaje Slavenko Grgurevnić.
Koncept povraćaja oduzete imovine koji je Liga predstavila u Karakovu, kako Grgurević navodi, ne podrazumeva samo fizički povraćaj onoga što je nacionalizovano tokom vladavine komunističke partije u Jugoslaviji, već i obeštećenje na osnovu dobiti koja je izgubljena tokom vremena dok su se oduzete nepokretnosti nalazile u društvenom, odnosno državnom vlasništvu.
- Osim toga, naš koncept podrazumeva i značajan zamah preduzetničke inicijative koja treba da doprinese razvoju srpske privrede. Tako naš koncept restitucije državu ne bi koštao ništa, i ona bi od njega imala samo dobit - tvrdi Grgurević. P. R. Stanarina na tuđem 200 dinara
Osim pitanja restitucije Liga za zaštitu privatne svojine pokrenula je u Krakovu i pitanje deregulacije renti.
- U Srbiji i Crnoj Gori imao oko 8.000 stanova čiji korisnici ne plaćaju tržišnu, već simboličnu cenu, uglavnom za korišćenje salonskog ili rezidencijalnog stambenog prostora. Primera radi, za stan u centru Beograda plaća se svega 200 i 300 dinara mesečno, pa je na taj način nemoguće obezbediti novac neophodan za revitalizaciju i održavanje takvih objekata. Tako imamo situaciju da godinama propadaju mnoga zdanja, a neka od njih su od veoma velikog značaja za kulturnu i istorijsku baštinu naše zemlje - smatra Grgurević.
