Izvor: Politika, 01.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stara budžetska pamet
Ministarstvo finansija uradilo je svoj deo posla i predalo vladi u dalju nadležnost Nacrt predloga budžeta Srbije za 2009. godinu. Ekonomski eksperti imaju brojne zamerke na taj dokument i sugestije vladi šta da popravi.
Za dr Miodraga Zeca, profesora ekonomije na beogradskom Filozofskom fakultetu, u pripremanju budžeta, ali i „pakovanju” njegovih osnovnih stavki, sve je isto kao i mnogih minulih godina. Profesor Zec kaže da država još jednom demonstrira želju da reformiše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << privredu i društvo, ali ne i sebe. Otuda i stara filozofija budžeta – planira se rashodna, pa onda prihodna strana, ali se ne pipa u strukturu javne potrošnje.
– Potrošili smo najmanje tri čiste milijarde evra od dosadašnje privatizacije, prodajući sve što je iole bilo vredno – banke, osiguranje, cementare, fabrike duvana" Ali, s tim parama ništa opipljivo nismo napravili. To nam se sve sada vraća kao bumerang – upozorava profesor Zec i dodaje da ključ za rešavanje našeg razvojnog problema, a ne prihodne strane budžeta, mora da bude pospešivanje izvozno orijentisane proizvodnje, a ne namirivanje plata sve većeg broja državnih nameštenika.
Direktor Centra za slobodno tržište dr Miroslav Prokopijević, samo na osnovu prvih utisaka ponuđene verzije budžeta, kaže da predviđeno povećanje rashoda od desetak odsto nije u ovom času odlučujuća činjenica. Suština je, po njemu, u nečem drugom. Taj dokument je pravljen na osnovu procene rasta bruto domaćeg proizvoda u 2009. od tri do četiri odsto, a lako nam se može dogoditi da bude – jedva na nuli.
S tolikim, nerealnim, planskim očekivanjima zapašćemo, kako tvrdi Prokopijević, u dvostruku zamku – deficit će biti mnogo veći od obećanih 1,5 odsto BDP, a inflacija iznad planiranih osam odsto plus-minus dva poena. Nedopustivo je, kaže Prokopijević, da siromašna zemlja kakva je Srbija samo za plate svojih „činovnika” troši 60 do 65 odsto budžeta.
Nacrt predloga budžeta za iduću godinu, po oceni dr Vladimira Gligorova, istraživača u bečkom Institutu za međunarodna ekonomska istraživanja, zasniva se na dve veoma klimave pretpostavke – da će rast BDP-a biti oko tri, a inflacija osam odsto. Nerealno je, kaže, očekivati da nacionalni kolač nominalno poraste 11 odsto. Mnoge činjenice ukazuju na to da je verovatnija nula ili čak manji pad privredne aktivnosti.
Inflacija bi u 2009, zbog pada proizvodnje i potrošnje, trebalo da bude manja, ali joj takav trend umnogome kvari pad kursa dinara. Svi će požuriti da nivelišu cene. Ako se, srećom, kurs smiri do kraja ove godine, ima nade da i cene ostanu nešto mirnije.
Gligorov se pribojava da moguće socijalne tenzije, zbog pada zaposlenosti, najavljene štednje i usporavanja rasta plata, ne nateraju državu da iz budžeta pomaže potrošnju. To će biti siguran znak da su investicije prve na udaru. „Treba videti šta ćemo danas jesti, a za sutra ćemo se snaći”, upozorava Gligorov dodajući da će se u takvom eventualnom scenariju finansiranje razvoja prepustiti međunarodnim finansijskim institucijama (Svetskoj banci, Evropskoj investicionoj banci i Banci za obnovu i razvoj).
Savet Gligorova vladi jeste da odmah nakon prvog tromesečja, ako se ustanovi da je došlo do pada privredne aktivnosti, pokrene rebalans budžeta, a od MMF-a zatraži proširenje aranžmana i jača finansijska podrška.
-----------------------------------------------------------
Ima nade
Za Toplicu Spasojevića, prvog čoveka kompanije ITM, predloženi Nacrt predloga budžeta je dobro izbalansiran, ali održavanje osnovnih proporcija najviše zavisi od kreditne i finansijske podrške MMF-a, EIB-a i EBRD-a. Ako krenu javni radovi na kapitalnim objektima, a sa njima se pokrene građevinarstvo koje podstiče razvoj čak 27 delatnosti, ima nade da BDP bude oko tri odsto, a da deficit ne pređe 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, kako je dogovoreno sa Fondom.
Spasojević takođe očekuje da mere nagoveštene štednje neće biti linearne, a da će na račun nekih grana, koje se moraju malo strpeti, podsticati oni koji vuku napred – nauka, izvozna privreda, kapitalne investicije, trgovina"
Za Spasojevića je od velikog značaja i postizanje socijalnog sporazuma između sindikata, pravih poslodavaca i vlade oko podele odgovornosti i solidarnosti, ne samo u realizaciji budžeta, već pre svega u valjanom odgovoru na izazove svetske finansijske krize, recesije i mogućih posledica po nas.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 02/12/2008]
