Izvor: B92, 27.Apr.2020, 19:09
Stanogradnja u problemima: Raskidaju ugovore o kupovini stanova
Banjaluka -- Problem u koji je zapala stanogradnja u Republici Srpskoj dovoljno ilustruju i pojedini slučajevi raskidanja već potpisanih ugovora.
U tim slučajevima investitori su u obavezi da kupcima vrate novac.
Da je prodaja stanova apsolutno stala potvrđeno je iz Udruženja građevinarstva i industrije građevinskog materijala Privredne komore Republike Srpske, gde podsećaju da je oblast visokogradnje, a posebno u delu stanogradnje, u zadnjem periodu bila u konstantnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ekspanziji, pišu Nezavisne.
O kakvoj ekspanziji je reč svedoče i poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima je broj predviđenih stanova za gradnju u martu ove, u odnosu na isti mesec prošle godine, bio veći za čak 97,6 odsto. Ove planove je, međutim, pomrsila pandemija.
"Kupci, kako domaći, tako i oni koji žive i rade izvan granica Republike Srpske, stanove su ugovarali i kupovali već od samog početka gradnje i takvo stanje trajalo je sve do pojave pandemije. U ovom periodu pandemije apsolutno je stala prodaja stanova, a zabeleženi su i pojedini slučajevi raskidanja već dogovorenih ugovora, gde su investitori u obavezi povrata novca kupcima", rekao je za "Nezavisne novine" Mile Petrović, sekretar ovog udruženja.
Kako dodaje, to za posledicu ima direktno obustavljanje gradnje već dogovorenih poslova, kao i planiranja novih investicija.
"Sve ovo uticalo je i na drastično manji broj izdatih građevinskih dozvola jer svi su sada u fazi čekanja dok se stanje u potpunosti ne normalizuje", naglasio je Petrović.
Nije to, međutim, jedini problem s kojim se zbog pandemije virusa korona suočio građevinski sektor. Onemogućena je, naime, i nabavka građevinskog materijala za rad na gradilištima, a znatno su više ulazne cene onog materijala koga trenutno ima na stanju, na šta, između ostalog, utiču i povećane transportne cene.
"Nedostatak je i repromaterijala u industriji građevinskog materijala, koji se nabavlja iz Hrvatske, Srbije, Poljske, Mađarske, Nemačke, Austrije, Italije, a interesantno je pomenuti da je i Kolumbija jedan od dobavljača pojedinim privrednim društvima. Sve ovo onemogućilo je kontinuirani rad privrednih društava", kaže Petrović.
Sindikalci, s druge strane, ističu da je moguće da će se ova oblast brzo oporaviti, ali da to zavisi od nekoliko faktora poput kupovne moći stanovništva, odnosno da li će građani imati posao, te platu na osnovu koje će moći da uzmu kredit i kupe stan.
"U ovom momentu mislim da će i investitori morati malo da smanje svoje apetite. Dosta je toga već napravljeno i prazno je. Moraće da malo spuste cene da bi ljudi mogli da kupuju stanove. Ili da te objekte ostave da trunu. U takvom slučaju ni oni neće imati koristi, ni ljudi koji su voljni da kupe stan", navodi Dragana Vrabičić, predsednica Sindikata građevinarstva i stambeno-komunalne delatnosti RS.
Ona živi u Prijedoru, gde, kako kaže, gradilišta i dalje rade, a radovi su čak i intenzivirani po dolasku stabilnijeg vremena.
"Razumem ja da nema repromaterijala, kao i da su ljudi povukli svoje zahteve za kupovinu stanova, da traže novac nazad, situacija je takva, ali ne razumem poslodavce koji su radili do pre mesec dana i onda kad dolazi kriza, odjednom nemaju čim platiti radnike. Nisu to male firme", rekla je Vrabičićeva.
Smanjen obim
Iz Udruženja građevinarstva i industrije građevinskog materijala Privredne komore RS ističu da je građevinski sektor uskladio poslovne aktivnosti sa novonastalim režimom i poštuje mere koje je propisala Vlada Republike Srpske, pa samim tim i posluje u smanjenom obimu.
"Smanjen kapacitet radnika u cilju sprovođenja mera Vlade RS o ličnoj zaštiti stanovništva, što je apsolutno razumljivo, doveo je do toga da je vrlo teško pričati o produktivnosti privrednih društava u ovakvim uslovima poslovanja", kaže Mile Petrović, sekretar ovog udruženja.
Po njegovim rečima, ono što je dodatno otežalo situaciju jeste ukidanje gradskog prevoza i praktično je privrednicima data i obaveza da moraju razmišljati na koji način radnici da dođu na gradilišta, odnosno uopšte na posao. Možda je, kako ističe, bilo srećnije rešenje da je gradski prevoz ostao, ali samo za prevoz radnika, što bi dokazali potvrdom poslodavca ili na neki drugi način.
