Izvor: Politika, 31.Mar.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanje sve gore, oporavak sve dalji
Metalska industrija zamire godinama, čime se usporava razvoj ekonomije, ali i integracija u EU, ukazuje UGS „Nezavisnost”
Metalski sektor industrije u Srbiji, po oceni Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, u sve je gorem stanju, a izvesnost oporavka sve dalja, izjavio je juče Branislav Čanak, predsednik ovog sindikata. Na okruglom stolu o položaju radnika u tranziciji i svetskoj ekonomskoj krizi i strategiji razvoja metalskog sektora, Čanak je rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ukupna industrija u Srbiji zamire već godinama, što usporava razvoj ekonomije i društva, ali dovodi u pitanje i jedan od strateških ciljeva zemlje – njenu integraciju u EU.
„Srbija ne može da čeka da joj oporavak i razvoj industrije obezbeđuje samo neko iz inostranstva”, naglasio je Čanak. „Industrija je i danas u svetu lokomotiva ukupnog održivog razvoja, zapošljavanja, smanjivanja siromaštva, činilac socijalnih integracija i uravnoteženog platnog bilansa svake zemlje, što se u protekle dve decenije potvrdile Kina i Indija”.
– Političkoj i ukupnoj javnosti Srbije ovom prilikom poručujemo da teško stanje metalske industrije već odavno ne pogađa samo zaposlene u njoj. To mora biti opšta nacionalna briga. Reč je o strateškom pitanju za ovu zemlju. Nećemo prestati da ukazujemo na to dok nam se ne ponude rešenja.
Dr Sofija Adžić je u predstavljenoj analizi „Stanje metalskog sektora u Srbiji u procesu tranzicije i privatizacije, uticaj svetske ekonomske krize” izložila da su učinci privatizacije i restruktuiranja metalskog sektora od 2001-2009. godine zabrinjavajući. Privatizacija u metalskom sektoru je imala veoma skromne domete i za državu i za privredni razvoj, ukazala je Adžić. Još su skromniji rezultati zabeleženi u sanaciji problematičnih velikih preduzeća u metalskom sektoru. Nijedno restruktuiranje nije bilo uspešno. U 2008. u odnosu na 2000. povećana je samo proizvodnja osnovnih metala (113,3 odsto), kao i metalnih proizvoda, osim mašina (21,5). Proizvodnja ostalih mašina i uređaja 2008. je u poređenju sa 2000. godinom bila manja za 13,2. Proizvodnja električnih i optičkih uređaja (uz farmaceutsku industriju najpropulzivnija delatnost u svetskoj industriji) u istom periodu smanjena je 20,7 odsto, a saobraćajnih sredstava je 2008. proizvedeno 8,1 odsto manje nego 2000. godine.
Zaposlenost u metalskom sektoru je smanjena sa 373.974 u 1990. godini na 138.792 u 2008, ili za 63,9 odsto. Još je pogubnije da je taj broj zaposlenih ostvario obim proizvodnje za koji je 1979. godine (kada je ostvaren maksimum predtranzicione produktivnosti) trebalo samo oko 42.000 radnika.
„Na osnovu ovog saznanja ne postoji naučno validna koncepcija za prognozu budućih trendova razvoja metalskog kompleksa”, poručuje u svom istraživanju dr Adžić.
– Osnova novog razvojnog modela Srbije mora biti vraćanje ortodoksnom shvatanju makroekonomske stabilnosti i održivog privrednog razvoja i njeno pretvaranje u ugodno mesto za privatno proizvodno investiranje u izvozne industrije. Ali, to će biti teško, zbog loših performansi humanog kapitala, neuređenog institucionalnog okruženja u kome dominiraju distributivno orijentisane koalicije, korupcija i lični interesi političke elite i nesposobne javne i privatne administracije – zaključila je Adžić.
Al. Mikavica
[objavljeno: 01/04/2010]
