Izvor: B92, 09.Nov.2009, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Standardi koče veći izvoz hrane
Beograd -- Nedovoljno ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju, nedostatak tehnologije i potrebnih standarda samo su neka od ograničenja za izvoz hrane iz Srbije.
Ipak za prvih sedam meseci u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ostvaren je suficit od 400 miliona dolara, a očekuje se da će do kraja godine on iznositi 700 miliona dolara. Ovaj rezultat, međutim, mogao bi biti mnogo bolji.
Srbija u ovom trenutku ceo asortiman prehrambenih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << proizvoda izvozi u zemlje okruženja, CEFTA članice, Makedoniju, Albaniju, BiH i Crnu Goru, gde hranu i inače najviše izvozimo. U Evropsku uniju odlaze uglavnom poluproizvodi - prerađeno voće, divlje pečurke, sveže i konzervisano povrće, dok se rakija izvozi po celom svetu, i to uglavnom za srpsku dijasporu. Deo hrane odlazi i u Rusku Federaciju, a u toku su pregovori sa Alžirom, Libijom i Belorusijom.
Na nedavno održanom Međunarodnom sajmu hrane ANUGA u Kelnu 25 srpskih kompanija potpisalo je izvozne ugovore u vrednosti 5,5 miliona dolara, a u toku su pregovori za još 15,5 miliona. Najviše je prodato smrznutog voća i povrća, gotovih salata, slatkog, džemova, sokova i slatkiša.
U Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA kažu da bismo mogli više da izvozimo meso i mesne prerađevine, ali da je problem cena. Ti proizvodi su nekonkurentni zbog malih serija i kapaciteta, kao i manjih subvencija po hektaru od zemalja EU.
Najveći izvoznici
Prema podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), najveći izvoznici među domaćim kompanijama su „Svislajon Takovo", „Delta agrar", „Pik Bečej", „Soja protein", „Koka-Kola Helenik", „Imlek", „Sunoko", „Apatinska pivara", „Dijamant", „Pionir", „Karlsberg Srbija", „Knjaz Miloš", „Crvenka", „Frikom", „Bambi Banat", „Nektar", „Vital", „Mlekara Šabac" i „Marbo produkt".
Med se ne može naći u dovoljnim količinama i lošeg je pakovanja, sveže povrće ima skup prevoz i nedovoljne količine, dok domaći proizvođači vina imaju velike marže i u EU nisu konkurentni.
„Ajvar stranci ne poznaju. Pečurke izvozimo u rinfuzi da bi ih posle Italijani i Francuzi pakovali u male serije i prodavali po nekoliko puta većoj ceni, dok se u proizvodnji svih ratarskih kultura, povrća i voća tehnologija ne koristi dovoljno”, kažu u SIEPA.
Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučno-istraživački rad u PKS, dodaje da Srbija zapravo i nema dovoljno proizvodnje za izvoz, budući da je i sama domaća potrošnja mala. Poljoprivredna proizvodnja je nestabilna, učešće agrarnog budžeta u nacionalnom nedovoljno i našim proizvođačima nedostaju standardi kao što su HACCP ili „Kost er" koji je neophodan za izvoz na tržište Ruske Federacije.
Osim toga, kaže on, treba raditi na brendiranju proizvoda koji su karakteristični za pojedine regione naše zemlje, stočarstvo mora da učestvuje u strukturi poljoprivredne proizvodnje sa 70 odsto, a potencijal proizvodnje voća i povrća mora biti bolje iskorišćen.
„Srbiji je potrebna adekvatna poljoprivredna politika kako bismo i cenovno i kvalitativno bili konkurentni”, kaže Stanković i dodaje da je u 2010. godini merama agrarne politike neophodno primeniti programski pristup u razvoju strateških poljoprivrednih proizvoda, kako bi glavni izvozni proizvodi sledeće godine mogli biti kukuruz, pšenica, šećer, junetina, jestivo ulje, maline, višnje i suve šljive.
