Izvor: B92, 23.Maj.2011, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Standard pada, živi se na "crtu"
Beograd -- Drastičan pad standarda građana ne može da zaustavi ni jačanje dinara pa su čekovi i dozvoljeni minus i dalje pomoćno sredstvo za krpljenje kućnog budžeta.
Prvi i 15. u mesecu se sastavljaju kupovinom, pre svega, hrane na odloženo, dok se računi i ostale obaveze namiruju iz pozajmice po tekućem računu. Na poček i do godinu dana takođe se kupuje i druga roba, plaća školovanje ili letovanje.
Trgovine nude građanima robu na odloženo plaćanje čekovima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i do 180 dana. Korišćenje čekova je besplatno, pa ih stanovništvo najviše i koristi. Banke ih, međutim, upravo zbog gotovo nikakve zarade izdaju na kašičicu.
S druge strane, dozvoljeni minus, iako najskuplji vid kredita, sa kamatom od 2,5 do 2,75 odsto mesečno, koristi sve više građana. Prema podacima Kreditnog biroa, iznos pozajmice po tekućem računu prošlog meseca je porastao na 36,37 milijardi dinara.
Prema podacima trgovaca, čekovi na odloženo plaćanje u proseku u ukupnom prometu učestvuju oko 20 odsto. S obzirom na to da je maksimalni iznos po čeku 5.000 dinara, banke obično daju onoliko čekova koliko građanin ima raspoloživih sredstava na računu.
Još ima kupovine i „na crtu", pogotovo u malim prodavnicama na ćošku, gde se svakog jutra pazare hleb, mleko i osnovne namirnice. Trgovcu se ostavi ček i kada ukupna suma duga dostigne 5.000 dinara, on ga tek tada naplaćuje.
Manjak novca u kućnom budžetu ipak ne važi za zaposlene u javnom sektoru, kojima je plata povećana za 5,3 odsto, čime su u kombinaciji sa povoljnim kretanjem kursa anulirana poskupljenja u 2011.
Pad standarda građana zaposlenih u privatnom sektoru nije mogao da spreči čak ni osam dinara jeftiniji evro u odnosu na početak januara, jer su u istom periodu za dvocifrenu stopu poskupeli hrana, piće i struja.
Aleksandra Stevanovića iz Centra za slobodno tržište ne iznenađuje činjenica da je standard pao iako je dinar rekordno jak u 2011.
"Cene u Srbiji nisu nikada išle automatski naniže zbog skoka dinara. Prodavci neće zbog toga da snize cene, pa da ih kasnije sačeka jačanje evra", objašnjava Stevanović.
Prema njegovim rečima, iza trenutnog jačanja dinara ne stoji jaka privreda, pa je moguće da ubrzo počne da slabi, čime će građanima dodatno pasti standard.
"Stranim investitorima su naročito interesantne hartije koje emituje država, pa se na tržištu javio veliki broj deviza što im obara cenu, ali ni to nije doveka i realno je očekivati da kurs počne da se vraća u suprotnom smeru", kaže Stevanović.
